Šta je kognitivna disonanca? - odgovara psiholog Nataša R.

Definicija kognitivne disonance - ko ju je postavio i kako glasi?

Socijalni psiholog Leon Festinger bio je poznat po svojoj teoriji kognitivne disonance i teoriji socijalnog poređenja. On kaže da je kognitivna disonanca određena neslaganjem relevantnih kognitivnih elemenata, pri čemu nastaje osećanje psihološke neugodnosti. Nivo te neugodnosti zavisi od veličine disonance između tih elemenata. Disonancu mogu prouzrokovati novi događaji ili nove informacije koje se ne slažu s već postojećim znanjima ili ponašanjima, ali i samo donošenje odluka kao i opažanje neočekivanih ishoda. Pritom disonanca može biti rezultat percipiranja logične nedoslednosti između ličnih verovanja i stavova, prethodnih iskustava kao i nedoslednosti između opšteg  stava i njemu pripadajućeg specifičnog stava (Festinger, 1957). 

Koji su simptomi kognitivne disonance?

Različiti su simptomi koji mogu nastati kao uzrok kognitivne disonance. Recimo, neko može postati agresivan, jer se suočio sa sopstvenim idejama koje se međusobno suprotstavljaju. Neko može da oseti i fizičke simptome, poput napetosti, nesanice ili glavobolje. Takođe, simptmi kognitivne disonance su osećaj konfuzije ili dvoumljenja prilikom donošenja odluke. Osoba može imati osećaj kao da se vrti u krug, jer nije u stanju da donese odluku koja bi bila u skladu sa njenim uverenjima i postupcima. Ovakve situacije dovode do toga da on ili ona preispitaju sve vrednosti i ciljeve, zbog čega se nekad odlaženje donošenje odluke. 

Dodatni simptomi su i osećaj stresa ili iscrpljenosti. Osoba može da se oseća preopterećeno kada se suočava sa protivrečnostima u sopstvenom razmišljanju ili ponašanju, što može dovesti do smanjenja produktivnosti ili motivacije. Važno je napomenuti da simptomi kognitivne disonance mogu biti različiti u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazite i od toga kako se nosite sa njom. Međutim, ako osećate bilo koji od ovih simptoma, može biti korisno da razgovarate sa nekim ko vam može pomoći da razumete uzrok vašeg osećaja kognitivne disonance i da pronađete strategije za suočavanje sa njom. Kada postoji neslaganje između verovanja i ponašanja, nešto se mora promeniti kako bi se  smanjila kognitivna disonanca, a zatim i njeni neprijatni simptomi.

Primer iz života

Pušenje se često smatra najboljim primerom kognitivne disonance. Znamo da je pušenje štetno po zdravlje, dok istovremeno pušači nastavljaju da puše i žele biti zdravi. Jasno je odakle proizlazi disonanca u ovom slučaju. Na primer, pušač može da odustane od pušenja. Međutim, to je često teško za ljude jer se navike i ponašanja koja su duboko ukorenjena veoma teško menjaju.

Zamislite da radite posao koji ne volite. Osećate teskobu i nelagodu svakog jutra, i odbrojavate sate dok ne dođe kraj radnom vremenu. A ipak, idete svaki dan (potreban vam je novac). Živeti sa tom kognitivnom disonancom znači da ste prilično izloženi stresu svaki dan.

Kako da je ublažimo?

Uobičajeni način da se smanji disonanca je povećanje privlačnosti odabrane alternative i smanjenje atraktivnosti odbačene alternative. Razumevanje načina na koji prevazilazimo kognitivnu disonancu može nam pomoći da efektivno promenimo svoja uverenja i ponašanja. 

Postoje neki načini da ublažimo kognitivnu disonancu. Evo nekolio ideja:

• Promena uverenja - jedan način da se smanji kognitivna disonanca je promena uverenja koja su u suprotnosti sa našim postupcima. Na primer, ako neko veruje da je važno štedeti novac, ali troši mnogo novca na nešto što nije neophodno, ta osoba može da smanji kognitivnu disonancu tako što će promeniti svoje uverenje i reći sebi da je to što kupuje nije vredno trošenja novca.
• Promena postupaka - drugi način da se smanji kognitivna disonanca je promena postupaka kako bi se oni uskladili sa našim uverenjima ili vrednostima. Na primer, ako neko veruje da je važno biti zdrav, ali redovno jede nezdravu hranu, ta osoba može smanjiti kognitivnu disonancu tako što će promeniti svoje navike i početi da jede zdraviju hranu.
• Pronalaženje novih informacija - često se kognitivna disonanca javlja kada nam nedostaje informacija ili kada situacija nije jasna. Pronalaženje novih informacija i saznanja može nam pomoći da bolje razumemo situaciju i smanjimo kognitivnu disonancu.
• Razgovor sa drugima - Razgovor sa ljudima koji imaju drugačija uverenja ili iskustva od nas može nam pomoći da bolje razumemo našu situaciju i smanjimo kognitivnu disonancu.
• Prihvatanje da grešimo - Kognitivna disonanca se može javiti kada se osećamo loše zbog neke greške koju smo napravili. Prihvatanje da smo grešili i da smo naučili nešto novo može nam pomoći da smanjimo kognitivnu disonancu i da se osećamo bolje.

U svakom slučaju, smanjenje kognitivne disonance može nam pomoći da se osećamo bolje i da postanemo sigurniji u svoje postupke i uverenja. Međutim, važno je takođe napomenuti da se kognitivna disonanca može javiti u različitim situacijama i da nema jedinstvenog rešenja koje će uvek delovati. Važno je pažljivo razmotriti svoje okolnosti i potražiti načine koji najbolje odgovaraju vašoj situaciji.

Disonantnost nije nužno loša stvar

Svest o tome kada su vaša uverenja i ponašanja u konfliktu, mogu vam pomoći da analizirate i bolje razumete vaše vrednosti i ono za šta se zalažete. Prvi korak u prevazilaženju kognitivne disonance je preispitivanje sopstvenih vrednosti, motiva, želja i očekivanja. Ne možemo izbeći teškoće i izazove. Sve se menja. Ništa više nije sigurno. Ideja da možemo učiti iz naših grešaka; da možemo pretvoriti bol u znanje, ljutnju u praštanje, prepreke u uspeh i strah u ljubav, je vredna otkrivanja i rada na sebi.

Nataša Radosavljević, dipl. psiholog

Srodni tekstovi:

Inovativne medicinske metode 21. veka

U današnjem digitalnom dobu, medicina se neprestano razvija uz inovacije koje je nekad te&sca...

Detaljnije

Jednostavan trik za lečenje erektilne disfunkcije

Magični, jednostavan lek za erektilnu disfunkciju je tema mnogih naučnih istraživanja na ovu temu to...

Detaljnije

Hipotireoza: 9 najboljih prirodnih načina za normalizaciju rada štitne žlezde

Kada telu zapreti ozbiljna bolest, uzdamo se u signale koji će nas alarmirati da nešto nije u...

Detaljnije

4 Namernice za bolju krvnu sliku

Kada dođe do toga da dobijete uput za laboratoriju već znate da nešto nije u redu sa va&scaro...

Detaljnije