Šta svaka dobra apoteka treba da ima?

Šta svaka dobra apoteka treba da ima?

Saznaj više
Nekoliko saveta kako da izgledate mlađe i budete zdravi

Nekoliko saveta kako da izgledate mlađe i budete zdravi

Saznaj više
Svetlost monitora - kako utiče na vaš vid i šta treba znati

Svetlost monitora - kako utiče na vaš vid i šta treba znati

Saznaj više
Da li je dozvoljena fizicka aktivnost posle operacije vena?

Da li je dozvoljena fizicka aktivnost posle operacije vena?

Saznaj više
Kako pronaći dobrog zubara za implante u Kragujevcu?

Kako pronaći dobrog zubara za implante u Kragujevcu?

Saznaj više

Najnoviji članci

Kompletna krvna slika – šta otkriva, a kada su potrebne dodatne analize?

laboratorijska analiza krvi<p dir=ltrLaboratorijske analize predstavljaju važan deo savremene dijagnostike i često su prvi korak u proceni zdravstvenog stanja. Među njima, kompletna krvna slika spada u najčešće tražene analize jer pruža vredne informacije o sastavu krvi i može ukazati na prisustvo različitih poremećaja. Ipak, iako je veoma korisna, ona ne daje uvek potpun uvid u stanje organizma niti može sama da potvrdi ili isključi sva oboljenja.<p dir=ltrSavremena medicina zasniva se na sagledavanju celokupne kliničke slike, koja obuhvata simptome, rezultate pregleda, laboratorijske nalaze i, po potrebi, dodatne dijagnostičke procedure. Pojedini poremećaji mogu biti prisutni i kada su osnovni laboratorijski parametri uredni, zbog čega je važno razumeti mogućnosti, ali i ograničenja pojedinačnih analiza. Takav pristup omogućava precizniju procenu zdravstvenog stanja i pravovremeno otkrivanje promena koje zahtevaju dodatnu pažnju.<h2 dir=ltrŠta otkriva kompletna krvna slika, a šta ne?</h2<p<br<p dir=ltrKompletna krvna slika predstavlja osnovnu laboratorijsku analizu koja pruža informacije o broju i karakteristikama crvenih i belih krvnih zrnaca, kao i krvnih pločica. Na osnovu ovih parametara moguće je steći uvid u postojanje <a href=https://www.stetoskop.info/bolesti-krvi-hematologija/anemija-usled-nedostatka-gvozdjaanemije</a, znakova infekcije, zapaljenskih procesa ili određenih poremećaja zgrušavanja krvi. Zbog svoje dostupnosti i informativnosti, krvna slika često predstavlja polaznu tačku u proceni opšteg zdravstvenog stanja.<p<br<p dir=ltrMeđutim, postoje brojna stanja koja se ne mogu pouzdano proceniti samo na osnovu ove analize. Na primer, rezerve pojedinih vitamina i minerala, hormonski status, funkcija unutrašnjih organa ili rane faze određenih nutritivnih nedostataka zahtevaju dodatne laboratorijske parametre. U pojedinim slučajevima vrednosti krvne slike mogu biti u granicama referentnih vrednosti, iako u organizmu već postoje promene koje još nisu dovele do vidljivih odstupanja.<p<br<p dir=ltrZbog toga se rezultati kompletne krvne slike uvek tumače zajedno sa simptomima, anamnezom i drugim dijagnostičkim nalazima. Takav pristup omogućava preciznije sagledavanje zdravstvenog stanja i smanjuje mogućnost da važni poremećaji ostanu neprepoznati. Kompletna krvna slika predstavlja vredan dijagnostički alat, ali njena najveća vrednost dolazi do izražaja kada je deo sveobuhvatne medicinske procene.<h2 dir=ltrDepoi gvožđa kao važan pokazatelj nutritivnog statusa</h2<p<br<p dir=ltrProcena nutritivnog statusa podrazumeva analizu različitih laboratorijskih pokazatelja koji pružaju uvid u stanje organizma. Među njima posebno mesto zauzimaju depoi gvožđa, odnosno rezerve ovog minerala koje organizam koristi kada trenutni unos nije dovoljan da zadovolji njegove potrebe. Ove rezerve predstavljaju važan pokazatelj jer mogu ukazati na početni nedostatak gvožđa i pre nego što dođe do promena u vrednostima hemoglobina.<p<br<p dir=ltrSmanjeni <a href=https://www.4upharma.com/sr/blog/sta-su-depoi-gvozdja-i-zasto-ih-je-vazno-obnoviti/234/depoi gvožđa</a mogu biti prisutni i kod osoba koje nemaju izražene tegobe ili uredno imaju osnovnu krvnu sliku. Tokom tog perioda organizam koristi postojeće rezerve kako bi održao normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Zbog toga se prvi simptomi, poput umora, smanjene fizičke izdržljivosti ili otežane koncentracije, mogu javiti i pre razvoja anemije.<p<br<p dir=ltrProcena rezervi gvožđa ima važnu ulogu u otkrivanju nutritivnih nedostataka i planiranju odgovarajućih mera. Kada se rezultati posmatraju zajedno sa ostalim laboratorijskim analizama i kliničkom slikom, moguće je dobiti potpuniji uvid u stanje organizma i pravovremeno reagovati kako bi se sprečio dalji razvoj deficita.<h2 dir=ltrKoje osobe imaju povećan rizik od deficita?</h2<p<br<p dir=ltrNedostatak gvožđa može se javiti kod osoba svih uzrasta, ali pojedine grupe imaju znatno veći rizik zbog povećanih potreba ili smanjenog unosa ovog minerala. Među njima su deca u periodima intenzivnog rasta, adolescenti, trudnice i dojilje, jer njihov organizam zahteva veće količine gvožđa za pravilan razvoj i normalno funkcionisanje.<p<br<p dir=ltrPovećanom riziku izložene su i osobe koje imaju obilne menstrualne cikluse, hronične bolesti digestivnog sistema ili stanja koja otežavaju apsorpciju hranljivih materija. Takođe, osobe koje se pridržavaju restriktivnih režima ishrane ili ne unose dovoljno namirnica bogatih gvožđem mogu vremenom razviti smanjene rezerve ovog minerala.<p<br<p dir=ltrPrepoznavanje rizičnih grupa omogućava blagovremeno praćenje <a href=https://www.centarzdravlja.rs/zdravstvenog stanja</a i sprovođenje preventivnih mera. Redovne kontrole i pravilno planirana ishrana imaju važnu ulogu u očuvanju optimalnih rezervi gvožđa i sprečavanju razvoja nutritivnih deficita.<h2 dir=ltrZnačaj preventivnih laboratorijskih kontrola</h2<p<br<p dir=ltrPreventivne laboratorijske kontrole predstavljaju važan deo očuvanja zdravlja jer omogućavaju otkrivanje promena koje često ne izazivaju jasne simptome. Mnogi nutritivni poremećaji razvijaju se postepeno, a laboratorijske analize mogu ukazati na njihovo postojanje mnogo pre nego što se pojave izraženije tegobe. Upravo zbog toga redovne kontrole imaju značajnu ulogu u ranoj dijagnostici.<p<br<p dir=ltrPoređenjem laboratorijskih rezultata tokom vremena moguće je uočiti promene koje pojedinačno možda ne bi bile dovoljno izražene da izazovu sumnju na određeni problem. Takav pristup omogućava pravovremeno prilagođavanje ishrane, životnih navika ili, kada je potrebno, dalje dijagnostičko ispitivanje. Preventivne analize nisu namenjene samo osobama koje imaju simptome, već i onima koje žele da prate svoje zdravstveno stanje.<p<br<p dir=ltrRedovno laboratorijsko praćenje posebno je važno kod osoba koje pripadaju rizičnim grupama ili imaju povećane potrebe za određenim nutrijentima. U kombinaciji sa stručnom procenom i kliničkom slikom, preventivne kontrole omogućavaju donošenje pravovremenih odluka koje doprinose očuvanju zdravlja i sprečavanju razvoja ozbiljnijih poremećaja.
Laboratorijske analize predstavljaju važan deo savremene dijagnostike i često su prvi korak u proceni zdravstvenog stanja. Među njima, kompletna krvna slika spada u najčešće tražene analize jer pruža vredne informacije o sastavu krvi i može ukazati na prisustvo različitih poremećaja. Ipak, iako je veoma korisna, ona ne daje uvek potpun ...
Detaljnije
Zubni implanti: Kako izbeći skupe greške pri izboru

Zubni implanti: Kako izbeći skupe greške pri izboru


Detaljnije
sportiskinja sa flasicom napitka u ruci<p dir=ltrU apoteci se farmaceuti sreću sa pacijentima koji mogu biti i sportisti. Svi sportisti koji se bave sportom na vrhunskom nivou podležu doping kontroli. <p dir=ltrSve supstance i metode koje su doping i zabranjene su u sportu nalaze se na „Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu“ koju svake godine objavljuje Svetska antidoping agencija (eng. World Anti-Doping Agency – WADA). Tu se nalaze supstance i metode podeljene u nekoliko grupa, od kojih je jedan broj zabranjen samo na takmičenju, a ostale su zabranjene uvek (i na takmičenju i izvan takmičenja). U našoj zemlji „Lista zabranjenih supstanci i metoda u sportu“ sa svim komentarima i objašnjenjima se može naći na sajtu Antidoping agencije Republike Srbije (ADAS).<p dir=ltrMnogi lekovi koji se izdaju u apotekama sadrže supstance koje se nalaze i na „Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu“. <p dir=ltrNeke od tih supstanci, koje se često izdaju u apotekama, su: pseudoefedrin. tuaminoheptan, diuretici (hidrohlortiazid, furosemid, spironolakton, indapamid i dr.).<p dir=ltrPseudoefedrin i tuaminoheptan se nalazi u grupi S6. Stimulansi. Obe supstance se koriste u lečenju infekcija gornjih disajnih puteva, zbog svog dekongestivnog efekta. Ali obe supstance imaju i dejstvo na CNS, zbog čega se i nalaze u grupi stimulanasa. <p dir=ltrPseudoefedrin se do 2004. godine nalazio na „Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu“, nakon toga biva skinut, da bi se od 2010. godine ponovo pojavio na Listi zabranjenih supstanci. Zabranjen je na takmičenju (In-Competition), sa koncentracijom u urinu većom od 150 µg/ml. <p dir=ltrU velikom broju slučajeva sportisti ne uzimaju pseudoefedrin u svrhu dopinga, već radi ublažavanja simptoma prehlade i gripa. <p dir=ltrPromet preparata sa pseudoefedrinom je veliki, pogotovo u zimskim mesecima, kada je češća pojava prehlade i gripa. Na našem tržištu poslednjih 10-ak godina ima između 12 i 16 različitih kombinovanih preparata koji sadrže pseudoefedrin (kombinovan je sa antihistaminicima, analgeticima i/ili antireumaticima). Svi preparati sa pseudoefedrinom se nalaze u 2 grupe ATC klasifikacije lekova: R01B (nazalni dekongestivi za sistemsku primenu) i N02BE51 (paracetamol, kombinacije bez psiholeptika). <p dir=ltrU tabeli se može videti godišnji promet lekova (količina izdatih lekova) iz 2 pomenute grupe ATC klasifikacije i koliki procenat čini promet preparata sa pseudoefedrinom. Prikazani podaci su za period 2015-2023. godina (prema dostupnim podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS)).<p<br<table<tbody<tr<td<br</td<td<p dir=ltrR01B</td<td<p dir=ltrN02BE51</td<td<p dir=ltrpreparati sa<p dir=ltr pseudoefedrinom</td<td<p dir=ltr% preparata sa pseudoefedrinom u ukupnom prometu R01B + N02BE51</td</tr<tr<td<p dir=ltr2015.</td<td<p dir=ltr2.105.398</td<td<p dir=ltr7.248.391</td<td<p dir=ltr2.105.398</td<td<p dir=ltr22,5</td</tr<tr<td<p dir=ltr2016.</td<td<p dir=ltr2.635.157</td<td<p dir=ltr9.400.216</td<td<p dir=ltr2.665.656</td<td<p dir=ltr22,2</td</tr<tr<td<p dir=ltr2017.</td<td<p dir=ltr1.885.375</td<td<p dir=ltr8.476.561</td<td<p dir=ltr2.867.436</td<td<p dir=ltr27,7</td</tr<tr<td<p dir=ltr2018.</td<td<p dir=ltr2.189.277</td<td<p dir=ltr9.839.517</td<td<p dir=ltr3.413.229</td<td<p dir=ltr28,4</td</tr<tr<td<p dir=ltr2019.</td<td<p dir=ltr2.815.114</td<td<p dir=ltr10.280.359</td<td<p dir=ltr4.667.734</td<td<p dir=ltr35,6</td</tr<tr<td<p dir=ltr2020.</td<td<p dir=ltr2.473.965</td<td<p dir=ltr10.187.934</td<td<p dir=ltr3.881.689</td<td<p dir=ltr30,7</td</tr<tr<td<p dir=ltr2021.</td<td<p dir=ltr2.173.284</td<td<p dir=ltr7.776.837</td<td<p dir=ltr3.441.036</td<td<p dir=ltr34,6</td</tr<tr<td<p dir=ltr2022.</td<td<p dir=ltr2.969.478</td<td<p dir=ltr10.290.822</td<td<p dir=ltr4.650.440</td<td<p dir=ltr35,1</td</tr<tr<td<p dir=ltr2023.</td<td<p dir=ltr2.821.807</td<td<p dir=ltr9.422.953</td<td<p dir=ltr4.739.485</td<td<p dir=ltr38,7</td</tr</tbody</table<p<br<p dir=ltrIz tabele se može videti da se iz godine u godine povećava promet lekova koji sadrže pseudoefedrin. S obzirom da su i sportisti podložni prehladama i gripu, velika je verovatnoća da su jedan deo izdatih preparata sa pseudoefedrinom i oni uzeli. <p<br<p dir=ltrZa razliku od pseudoefedrina koji sportisti često koriste i ne znajući da je doping, diuretici su lekovi koji se uglavnom koriste u sportu sa jasnim ciljem.<p dir=ltrDiuretici se nalaze u grupi S5. Diuretici i maskirajući agensi. Diuretici se u sportu koriste (zloupotrebljavaju) najčešće iz dva razloga: <ol<li dir=ltr<p dir=ltrda se brzo smanji težina sportiste u sportovima sa težinskim kategorijama, kao što su borilački sportovi, dizanje tegova, bodibilding, džokeji u konjskim trkama </li<li dir=ltr<p dir=ltrda se ubrza izlučivanje nekih drugih supstanci (najčešće zabranjenih) iz organizma.</li</ol<p dir=ltrPojedini takmičari pokušavaju da ubrzanim gubitkom na težini pre takmičenja uđu u nižu težinsku kategoriju, čime bi stekli prednost u odnosu na protivnike koji se već nalaze u toj kategoriji. Ovi sportisti forsiraju na sve načine gubitak vode (saunom, fizičkim naporom bez unosa vode, diureticima, laksativima). Od diuretika, u te svrhe se najčešće koriste furosemid, bumetanid, spironolakton i etakrinska kiselina. Problemi koji se ovde mogu javiti su posledice prevelikih doza diuretika uzetih u kratkom vremenskom periodu. Zabeležene su lakše i teže posledice po <a href=https://www.centarzdravlja.rs/zdravlje</a sportiste, pa čak i smrtni ishodi. <p dir=ltrDrugi vid upotrebe diuretika u sportu je da se ubrza izlučivanje zabranjenih supstanci iz organizma. Na taj način se pokušava organizam sportiste „očistiti“ od upotrebljenih zabranjenih supstanci (najčešće anaboličkih steroida) pre takmičenja, čime bi se na eventualnoj doping kontroli dobio negativan rezultat. Ovde, ipak, postoji rizik doping pozitivnog rezultata prvenstveno za vrhunske sportiste, jer oni mogu biti testirani na doping i van takmičenja, ne samo na takmičenju. Diuretici se u ove svrhe koriste među svim sportistima, bez obzira na vrstu sporta. S obzirom na to da su anabolički androgeni steroidi (AAS) supstance koje se najviše zloupotrebljavaju u sportu, njihovu upotrebu često prati i upotreba diuretika. Zato ne iznenađuje veliki broj doping pozitivnih slučajeva na prisustvo diuretika godinama unazad u svetu (između 5% i 10% od ukupnog broja dopingovanih sportista).<p dir=ltrFarmaceuti imaju značajnu ulogu u prevenciji dopinga u sportu zahvaljujući svom stručnom znanju iz oblasti farmakologije, farmakoterapije i bezbedne primene lekova. Kao lako dostupni zdravstveni profesionalci, oni mogu prepoznati potencijalne rizike povezane sa upotrebom lekova, koji mogu sadržati zabranjene supstance. Pored savetovanja pacijenata koji su sportisti o pravilnoj i racionalnoj primeni terapije, farmaceuti doprinose sprečavanju nenamernih antidoping prekršaja proverom sastava lekova, kao i predlaganjem dozvoljenih terapijskih alternativa. Ukoliko bi sportista i iz neznanja uzeo doping supstancu, svakako bi bio kriv za povredu antidoping pravila i bio kažnjen. I slučajni doping je doping.  <p dir=ltrmr sci. pharm Dušan Antić

Uloga farmaceuta u prevenciji dopinga u sportu


Detaljnije
Prirodno ceđeni sokovi kao deo zdravih životnih navika

Prirodno ceđeni sokovi kao deo zdravih životnih navika


Detaljnije
Prirodni načini za ublažavanje tegoba izazvanih heliko bakterijom

Prirodni načini za ublažavanje tegoba izazvanih heliko bakterijom


Detaljnije

Lepota

Zubni implanti: Kako izbeći skupe greške pri izboru

Zubni implanti: Kako izbeći skupe greške pri izboru
Zubni implanti su stvar koju kupite jednom, koristite svakog dana, a potpuno zaboravite da ih uopšte imate. Verovali ili ne, njihova ugradnja je bezbolnija i komfornija od običnog vađenja zuba. Međutim, dok vi brinete o bolu, zapostavljate druga, mnogo važna pitanja koja vas naknadno mogu skupo koštati.U ovom tekstu vam otkrivamo...
Detaljnije

Ostalo

Uloga farmaceuta u prevenciji dopinga u sportu

sportiskinja sa flasicom napitka u ruci<p dir=ltrU apoteci se farmaceuti sreću sa pacijentima koji mogu biti i sportisti. Svi sportisti koji se bave sportom na vrhunskom nivou podležu doping kontroli. <p dir=ltrSve supstance i metode koje su doping i zabranjene su u sportu nalaze se na „Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu“ koju svake godine objavljuje Svetska antidoping agencija (eng. World Anti-Doping Agency – WADA). Tu se nalaze supstance i metode podeljene u nekoliko grupa, od kojih je jedan broj zabranjen samo na takmičenju, a ostale su zabranjene uvek (i na takmičenju i izvan takmičenja). U našoj zemlji „Lista zabranjenih supstanci i metoda u sportu“ sa svim komentarima i objašnjenjima se može naći na sajtu Antidoping agencije Republike Srbije (ADAS).<p dir=ltrMnogi lekovi koji se izdaju u apotekama sadrže supstance koje se nalaze i na „Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu“. <p dir=ltrNeke od tih supstanci, koje se često izdaju u apotekama, su: pseudoefedrin. tuaminoheptan, diuretici (hidrohlortiazid, furosemid, spironolakton, indapamid i dr.).<p dir=ltrPseudoefedrin i tuaminoheptan se nalazi u grupi S6. Stimulansi. Obe supstance se koriste u lečenju infekcija gornjih disajnih puteva, zbog svog dekongestivnog efekta. Ali obe supstance imaju i dejstvo na CNS, zbog čega se i nalaze u grupi stimulanasa. <p dir=ltrPseudoefedrin se do 2004. godine nalazio na „Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu“, nakon toga biva skinut, da bi se od 2010. godine ponovo pojavio na Listi zabranjenih supstanci. Zabranjen je na takmičenju (In-Competition), sa koncentracijom u urinu većom od 150 µg/ml. <p dir=ltrU velikom broju slučajeva sportisti ne uzimaju pseudoefedrin u svrhu dopinga, već radi ublažavanja simptoma prehlade i gripa. <p dir=ltrPromet preparata sa pseudoefedrinom je veliki, pogotovo u zimskim mesecima, kada je češća pojava prehlade i gripa. Na našem tržištu poslednjih 10-ak godina ima između 12 i 16 različitih kombinovanih preparata koji sadrže pseudoefedrin (kombinovan je sa antihistaminicima, analgeticima i/ili antireumaticima). Svi preparati sa pseudoefedrinom se nalaze u 2 grupe ATC klasifikacije lekova: R01B (nazalni dekongestivi za sistemsku primenu) i N02BE51 (paracetamol, kombinacije bez psiholeptika). <p dir=ltrU tabeli se može videti godišnji promet lekova (količina izdatih lekova) iz 2 pomenute grupe ATC klasifikacije i koliki procenat čini promet preparata sa pseudoefedrinom. Prikazani podaci su za period 2015-2023. godina (prema dostupnim podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS)).<p<br<table<tbody<tr<td<br</td<td<p dir=ltrR01B</td<td<p dir=ltrN02BE51</td<td<p dir=ltrpreparati sa<p dir=ltr pseudoefedrinom</td<td<p dir=ltr% preparata sa pseudoefedrinom u ukupnom prometu R01B + N02BE51</td</tr<tr<td<p dir=ltr2015.</td<td<p dir=ltr2.105.398</td<td<p dir=ltr7.248.391</td<td<p dir=ltr2.105.398</td<td<p dir=ltr22,5</td</tr<tr<td<p dir=ltr2016.</td<td<p dir=ltr2.635.157</td<td<p dir=ltr9.400.216</td<td<p dir=ltr2.665.656</td<td<p dir=ltr22,2</td</tr<tr<td<p dir=ltr2017.</td<td<p dir=ltr1.885.375</td<td<p dir=ltr8.476.561</td<td<p dir=ltr2.867.436</td<td<p dir=ltr27,7</td</tr<tr<td<p dir=ltr2018.</td<td<p dir=ltr2.189.277</td<td<p dir=ltr9.839.517</td<td<p dir=ltr3.413.229</td<td<p dir=ltr28,4</td</tr<tr<td<p dir=ltr2019.</td<td<p dir=ltr2.815.114</td<td<p dir=ltr10.280.359</td<td<p dir=ltr4.667.734</td<td<p dir=ltr35,6</td</tr<tr<td<p dir=ltr2020.</td<td<p dir=ltr2.473.965</td<td<p dir=ltr10.187.934</td<td<p dir=ltr3.881.689</td<td<p dir=ltr30,7</td</tr<tr<td<p dir=ltr2021.</td<td<p dir=ltr2.173.284</td<td<p dir=ltr7.776.837</td<td<p dir=ltr3.441.036</td<td<p dir=ltr34,6</td</tr<tr<td<p dir=ltr2022.</td<td<p dir=ltr2.969.478</td<td<p dir=ltr10.290.822</td<td<p dir=ltr4.650.440</td<td<p dir=ltr35,1</td</tr<tr<td<p dir=ltr2023.</td<td<p dir=ltr2.821.807</td<td<p dir=ltr9.422.953</td<td<p dir=ltr4.739.485</td<td<p dir=ltr38,7</td</tr</tbody</table<p<br<p dir=ltrIz tabele se može videti da se iz godine u godine povećava promet lekova koji sadrže pseudoefedrin. S obzirom da su i sportisti podložni prehladama i gripu, velika je verovatnoća da su jedan deo izdatih preparata sa pseudoefedrinom i oni uzeli. <p<br<p dir=ltrZa razliku od pseudoefedrina koji sportisti često koriste i ne znajući da je doping, diuretici su lekovi koji se uglavnom koriste u sportu sa jasnim ciljem.<p dir=ltrDiuretici se nalaze u grupi S5. Diuretici i maskirajući agensi. Diuretici se u sportu koriste (zloupotrebljavaju) najčešće iz dva razloga: <ol<li dir=ltr<p dir=ltrda se brzo smanji težina sportiste u sportovima sa težinskim kategorijama, kao što su borilački sportovi, dizanje tegova, bodibilding, džokeji u konjskim trkama </li<li dir=ltr<p dir=ltrda se ubrza izlučivanje nekih drugih supstanci (najčešće zabranjenih) iz organizma.</li</ol<p dir=ltrPojedini takmičari pokušavaju da ubrzanim gubitkom na težini pre takmičenja uđu u nižu težinsku kategoriju, čime bi stekli prednost u odnosu na protivnike koji se već nalaze u toj kategoriji. Ovi sportisti forsiraju na sve načine gubitak vode (saunom, fizičkim naporom bez unosa vode, diureticima, laksativima). Od diuretika, u te svrhe se najčešće koriste furosemid, bumetanid, spironolakton i etakrinska kiselina. Problemi koji se ovde mogu javiti su posledice prevelikih doza diuretika uzetih u kratkom vremenskom periodu. Zabeležene su lakše i teže posledice po <a href=https://www.centarzdravlja.rs/zdravlje</a sportiste, pa čak i smrtni ishodi. <p dir=ltrDrugi vid upotrebe diuretika u sportu je da se ubrza izlučivanje zabranjenih supstanci iz organizma. Na taj način se pokušava organizam sportiste „očistiti“ od upotrebljenih zabranjenih supstanci (najčešće anaboličkih steroida) pre takmičenja, čime bi se na eventualnoj doping kontroli dobio negativan rezultat. Ovde, ipak, postoji rizik doping pozitivnog rezultata prvenstveno za vrhunske sportiste, jer oni mogu biti testirani na doping i van takmičenja, ne samo na takmičenju. Diuretici se u ove svrhe koriste među svim sportistima, bez obzira na vrstu sporta. S obzirom na to da su anabolički androgeni steroidi (AAS) supstance koje se najviše zloupotrebljavaju u sportu, njihovu upotrebu često prati i upotreba diuretika. Zato ne iznenađuje veliki broj doping pozitivnih slučajeva na prisustvo diuretika godinama unazad u svetu (između 5% i 10% od ukupnog broja dopingovanih sportista).<p dir=ltrFarmaceuti imaju značajnu ulogu u prevenciji dopinga u sportu zahvaljujući svom stručnom znanju iz oblasti farmakologije, farmakoterapije i bezbedne primene lekova. Kao lako dostupni zdravstveni profesionalci, oni mogu prepoznati potencijalne rizike povezane sa upotrebom lekova, koji mogu sadržati zabranjene supstance. Pored savetovanja pacijenata koji su sportisti o pravilnoj i racionalnoj primeni terapije, farmaceuti doprinose sprečavanju nenamernih antidoping prekršaja proverom sastava lekova, kao i predlaganjem dozvoljenih terapijskih alternativa. Ukoliko bi sportista i iz neznanja uzeo doping supstancu, svakako bi bio kriv za povredu antidoping pravila i bio kažnjen. I slučajni doping je doping.  <p dir=ltrmr sci. pharm Dušan Antić
U apoteci se farmaceuti sreću sa pacijentima koji mogu biti i sportisti. Svi sportisti koji se bave sportom na vrhunskom nivou podležu doping kontroli. Sve supstance i metode koje su doping i zabranjene su u sportu nalaze se na „Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu“ koju svake godine objavljuje Svetska antidoping agen...
Detaljnije

Prevencija i lečenje

Kompletna krvna slika – šta otkriva, a kada su potrebne dodatne analize?

laboratorijska analiza krvi<p dir=ltrLaboratorijske analize predstavljaju važan deo savremene dijagnostike i često su prvi korak u proceni zdravstvenog stanja. Među njima, kompletna krvna slika spada u najčešće tražene analize jer pruža vredne informacije o sastavu krvi i može ukazati na prisustvo različitih poremećaja. Ipak, iako je veoma korisna, ona ne daje uvek potpun uvid u stanje organizma niti može sama da potvrdi ili isključi sva oboljenja.<p dir=ltrSavremena medicina zasniva se na sagledavanju celokupne kliničke slike, koja obuhvata simptome, rezultate pregleda, laboratorijske nalaze i, po potrebi, dodatne dijagnostičke procedure. Pojedini poremećaji mogu biti prisutni i kada su osnovni laboratorijski parametri uredni, zbog čega je važno razumeti mogućnosti, ali i ograničenja pojedinačnih analiza. Takav pristup omogućava precizniju procenu zdravstvenog stanja i pravovremeno otkrivanje promena koje zahtevaju dodatnu pažnju.<h2 dir=ltrŠta otkriva kompletna krvna slika, a šta ne?</h2<p<br<p dir=ltrKompletna krvna slika predstavlja osnovnu laboratorijsku analizu koja pruža informacije o broju i karakteristikama crvenih i belih krvnih zrnaca, kao i krvnih pločica. Na osnovu ovih parametara moguće je steći uvid u postojanje <a href=https://www.stetoskop.info/bolesti-krvi-hematologija/anemija-usled-nedostatka-gvozdjaanemije</a, znakova infekcije, zapaljenskih procesa ili određenih poremećaja zgrušavanja krvi. Zbog svoje dostupnosti i informativnosti, krvna slika često predstavlja polaznu tačku u proceni opšteg zdravstvenog stanja.<p<br<p dir=ltrMeđutim, postoje brojna stanja koja se ne mogu pouzdano proceniti samo na osnovu ove analize. Na primer, rezerve pojedinih vitamina i minerala, hormonski status, funkcija unutrašnjih organa ili rane faze određenih nutritivnih nedostataka zahtevaju dodatne laboratorijske parametre. U pojedinim slučajevima vrednosti krvne slike mogu biti u granicama referentnih vrednosti, iako u organizmu već postoje promene koje još nisu dovele do vidljivih odstupanja.<p<br<p dir=ltrZbog toga se rezultati kompletne krvne slike uvek tumače zajedno sa simptomima, anamnezom i drugim dijagnostičkim nalazima. Takav pristup omogućava preciznije sagledavanje zdravstvenog stanja i smanjuje mogućnost da važni poremećaji ostanu neprepoznati. Kompletna krvna slika predstavlja vredan dijagnostički alat, ali njena najveća vrednost dolazi do izražaja kada je deo sveobuhvatne medicinske procene.<h2 dir=ltrDepoi gvožđa kao važan pokazatelj nutritivnog statusa</h2<p<br<p dir=ltrProcena nutritivnog statusa podrazumeva analizu različitih laboratorijskih pokazatelja koji pružaju uvid u stanje organizma. Među njima posebno mesto zauzimaju depoi gvožđa, odnosno rezerve ovog minerala koje organizam koristi kada trenutni unos nije dovoljan da zadovolji njegove potrebe. Ove rezerve predstavljaju važan pokazatelj jer mogu ukazati na početni nedostatak gvožđa i pre nego što dođe do promena u vrednostima hemoglobina.<p<br<p dir=ltrSmanjeni <a href=https://www.4upharma.com/sr/blog/sta-su-depoi-gvozdja-i-zasto-ih-je-vazno-obnoviti/234/depoi gvožđa</a mogu biti prisutni i kod osoba koje nemaju izražene tegobe ili uredno imaju osnovnu krvnu sliku. Tokom tog perioda organizam koristi postojeće rezerve kako bi održao normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Zbog toga se prvi simptomi, poput umora, smanjene fizičke izdržljivosti ili otežane koncentracije, mogu javiti i pre razvoja anemije.<p<br<p dir=ltrProcena rezervi gvožđa ima važnu ulogu u otkrivanju nutritivnih nedostataka i planiranju odgovarajućih mera. Kada se rezultati posmatraju zajedno sa ostalim laboratorijskim analizama i kliničkom slikom, moguće je dobiti potpuniji uvid u stanje organizma i pravovremeno reagovati kako bi se sprečio dalji razvoj deficita.<h2 dir=ltrKoje osobe imaju povećan rizik od deficita?</h2<p<br<p dir=ltrNedostatak gvožđa može se javiti kod osoba svih uzrasta, ali pojedine grupe imaju znatno veći rizik zbog povećanih potreba ili smanjenog unosa ovog minerala. Među njima su deca u periodima intenzivnog rasta, adolescenti, trudnice i dojilje, jer njihov organizam zahteva veće količine gvožđa za pravilan razvoj i normalno funkcionisanje.<p<br<p dir=ltrPovećanom riziku izložene su i osobe koje imaju obilne menstrualne cikluse, hronične bolesti digestivnog sistema ili stanja koja otežavaju apsorpciju hranljivih materija. Takođe, osobe koje se pridržavaju restriktivnih režima ishrane ili ne unose dovoljno namirnica bogatih gvožđem mogu vremenom razviti smanjene rezerve ovog minerala.<p<br<p dir=ltrPrepoznavanje rizičnih grupa omogućava blagovremeno praćenje <a href=https://www.centarzdravlja.rs/zdravstvenog stanja</a i sprovođenje preventivnih mera. Redovne kontrole i pravilno planirana ishrana imaju važnu ulogu u očuvanju optimalnih rezervi gvožđa i sprečavanju razvoja nutritivnih deficita.<h2 dir=ltrZnačaj preventivnih laboratorijskih kontrola</h2<p<br<p dir=ltrPreventivne laboratorijske kontrole predstavljaju važan deo očuvanja zdravlja jer omogućavaju otkrivanje promena koje često ne izazivaju jasne simptome. Mnogi nutritivni poremećaji razvijaju se postepeno, a laboratorijske analize mogu ukazati na njihovo postojanje mnogo pre nego što se pojave izraženije tegobe. Upravo zbog toga redovne kontrole imaju značajnu ulogu u ranoj dijagnostici.<p<br<p dir=ltrPoređenjem laboratorijskih rezultata tokom vremena moguće je uočiti promene koje pojedinačno možda ne bi bile dovoljno izražene da izazovu sumnju na određeni problem. Takav pristup omogućava pravovremeno prilagođavanje ishrane, životnih navika ili, kada je potrebno, dalje dijagnostičko ispitivanje. Preventivne analize nisu namenjene samo osobama koje imaju simptome, već i onima koje žele da prate svoje zdravstveno stanje.<p<br<p dir=ltrRedovno laboratorijsko praćenje posebno je važno kod osoba koje pripadaju rizičnim grupama ili imaju povećane potrebe za određenim nutrijentima. U kombinaciji sa stručnom procenom i kliničkom slikom, preventivne kontrole omogućavaju donošenje pravovremenih odluka koje doprinose očuvanju zdravlja i sprečavanju razvoja ozbiljnijih poremećaja.
Laboratorijske analize predstavljaju važan deo savremene dijagnostike i često su prvi korak u proceni zdravstvenog stanja. Među njima, kompletna krvna slika spada u najčešće tražene analize jer pruža vredne informacije o sastavu krvi i može ukazati na prisustvo različitih poremećaja. Ipak, iako je veoma korisna, ona ne daje uvek potpun ...
Detaljnije

Psiha

Kako razumeti signale koje telo šalje u stresnim situacijama?

zena sa rukama na glavi i zatvorenih ociju pod stresom<p dir=ltrStresne situacije predstavljaju sastavni deo svakodnevnog života i mogu izazvati različite reakcije organizma. Bez obzira na to da li je reč o važnom događaju, neočekivanoj promeni ili suočavanju sa neizvesnošću, telo poseduje mehanizme koji ga pripremaju za prilagođavanje novonastaloj situaciji. Ove reakcije često se manifestuju kroz fizičke i emocionalne promene koje mogu biti intenzivne, ali su u osnovi deo prirodnog procesa zaštite organizma.<p dir=ltrMnogi ljudi obraćaju pažnju na spoljašnje okolnosti koje izazivaju stres, dok signali koje telo šalje ostaju nedovoljno razumljivi. Ubrzano disanje, napetost mišića, pojačana budnost ili promena ritma srca često se doživljavaju kao problem sami po sebi, iako predstavljaju odgovor organizma na procenjenu pretnju ili izazov. Razumevanje ovih procesa može pomoći u boljem sagledavanju sopstvenih reakcija i smanjenju dodatne zabrinutosti koja se često javlja u stresnim situacijama.<h2 dir=ltrŠta se dešava u organizmu tokom osećaja straha?</h2<p<br<p dir=ltrOsećaj straha pokreće složen niz reakcija koje imaju cilj da organizam pripreme za suočavanje sa potencijalnom opasnošću. Kada mozak proceni da postoji pretnja, aktivira se sistem odgovoran za brzu mobilizaciju energije i povećanje budnosti. Kao rezultat toga dolazi do ubrzanog rada srca, pojačanog disanja i povećane napetosti mišića. Ove promene omogućavaju organizmu da reaguje brže i efikasnije u situacijama koje se doživljavaju kao izazovne ili rizične.<p<br<p dir=ltrPored fizičkih promena, strah utiče i na način razmišljanja i usmeravanje pažnje. Organizam tada daje prioritet informacijama koje su povezane sa potencijalnom opasnošću, dok manje važne informacije privremeno ostaju u drugom planu. Zbog toga osobe koje osećaju strah često imaju utisak da su njihove telesne reakcije intenzivnije nego što zaista jesu. Međutim, takve reakcije predstavljaju prirodan deo odbrambenog sistema koji postoji kako bi povećao šanse za prilagođavanje i zaštitu.<p<br<p dir=ltrVažno je razumeti da prisustvo straha ne znači automatski da postoji stvarna opasnost. Organizam može reagovati na situacije koje procenjuje kao preteće čak i kada objektivni rizik nije veliki. Upravo zato poznavanje fizioloških procesa koji prate osećaj straha može doprineti boljem razumevanju sopstvenih reakcija i smanjenju dodatne napetosti koja često prati stresne okolnosti.<p dir=ltr<img class=fr-dib fr-draggable src=/login/images/55361-compressed---1562225f669eedfb777232b2602f89c78feb581c.jpg style=width: 100%; alt=zena u strahu sa rukama na celu<h2 dir=ltrStrah od visine i fizičke reakcije organizma</h2<p<br<p dir=ltr<a href=https://www.vaspsiholog.com/2022/10/strah-od-visine-akrofobija/Strah od visine</a predstavlja jedan od najčešćih specifičnih strahova i može izazvati veoma izražene fizičke reakcije organizma. Kada se osoba nađe na većoj visini ili u situaciji koju doživljava kao nesigurnu, mozak može proceniti da postoji potencijalna opasnost, čak i kada je okruženje objektivno bezbedno. Kao odgovor na tu procenu aktiviraju se prirodni mehanizmi zaštite, što dovodi do ubrzanog rada srca, napetosti mišića i pojačane budnosti.<p dir=ltrPored toga, mogu se javiti osećaj nestabilnosti, znojenje dlanova, ubrzano disanje ili osećaj nelagodnosti u stomaku. Ove reakcije nisu znak slabosti, već deo urođenog sistema koji organizam priprema za suočavanje sa izazovom. Kod nekih ljudi simptomi su blagi i prolazni, dok kod drugih mogu biti dovoljno intenzivni da utiču na svakodnevne aktivnosti ili izbegavanje određenih situacija.<p dir=ltrVažno je razumeti da fizičke reakcije povezane sa strahom od visine predstavljaju normalan odgovor organizma na procenjenu pretnju. Kada se razume njihova svrha i način nastanka, lakše je sagledati ih kao deo prirodnog procesa, a ne kao dodatni razlog za zabrinutost.<h2 dir=ltrKako disanje utiče na emocionalnu stabilnost?</h2<p<br<p dir=ltrDisanje ima mnogo važniju ulogu od samog snabdevanja organizma kiseonikom. Ono je direktno povezano sa radom nervnog sistema i može značajno uticati na emocionalno stanje. U stresnim situacijama disanje često postaje pliće i ubrzanije, što dodatno pojačava osećaj napetosti i budnosti. Organizam tada ostaje u stanju povećane pripravnosti, čak i kada neposredna opasnost ne postoji.<p dir=ltrSa druge strane, sporije i ujednačenije disanje doprinosi smanjenju fiziološke napetosti. Kada se ritam disanja stabilizuje, organizam dobija signal da situacija nije toliko ugrožavajuća koliko je prvobitno procenjeno. Kao posledica toga može doći do postepenog usporavanja rada srca, opuštanja mišića i smanjenja intenziteta stresne reakcije.<p dir=ltrPovezanost disanja i emocionalne stabilnosti posebno dolazi do izražaja u trenucima straha, nervoze ili neizvesnosti. Sposobnost održavanja kontrolisanog ritma disanja često doprinosi boljem <a href=https://www.centarzdravlja.rs/blog/kako-da-na-vreme-prepoznate-simptome-stresa-i-zastitite-svoje-zdravlje.htmlupravljanju stresom</a i efikasnijem prilagođavanju zahtevnim situacijama. Upravo zbog toga disanje predstavlja jedan od najvažnijih prirodnih mehanizama koji pomažu organizmu da uspostavi ravnotežu između fizičkih i emocionalnih reakcija.<h2 dir=ltrTehnike koje mogu doprineti osećaju kontrole</h2<p<br<p dir=ltrU stresnim situacijama osećaj gubitka kontrole često dodatno pojačava nelagodnost i intenzitet emocionalnih reakcija. Zbog toga su tehnike koje pomažu usmeravanju pažnje i smirivanju organizma važne za uspostavljanje veće stabilnosti. Jedan od najčešće korišćenih pristupa jeste svesno fokusiranje na sadašnji trenutak, čime se pažnja skreće sa zabrinjavajućih misli na neposredno okruženje i konkretne aktivnosti.<p dir=ltrKontrolisano disanje predstavlja još jednu tehniku koja može doprineti osećaju sigurnosti. Kada se pažnja usmeri na spor i ujednačen ritam disanja, organizam dobija signal da nema potrebe za održavanjem visokog nivoa napetosti. Takav pristup može pomoći u smanjenju intenziteta fizičkih reakcija poput ubrzanog rada srca ili osećaja unutrašnjeg nemira.<p dir=ltrKoristan efekat može imati i postepeno suočavanje sa situacijama koje izazivaju nelagodnost. Kroz manje i jasno definisane korake organizam dobija priliku da se prilagodi izazovu bez prevelikog opterećenja. Vremenom se stvara iskustvo uspešnog prevazilaženja neprijatnosti, što doprinosi većem samopouzdanju i osećaju kontrole nad sopstvenim reakcijama.<p dir=ltrVažnu ulogu imaju i redovan odmor, <a href=https://fitpass.rs/blog/dan-mentalnog-zdravlja-i-zasto-je-vezbanje-nezaobilazna-komponenta/fizička aktivnost</a i održavanje svakodnevne rutine. Kada organizam raspolaže dovoljnim resursima za oporavak, lakše održava emocionalnu ravnotežu i efikasnije reaguje na stresne situacije. Kombinacija ovih pristupa može doprineti stabilnijem funkcionisanju i većem osećaju sigurnosti čak i u okolnostima koje se doživljavaju kao izazovne.
Stresne situacije predstavljaju sastavni deo svakodnevnog života i mogu izazvati različite reakcije organizma. Bez obzira na to da li je reč o važnom događaju, neočekivanoj promeni ili suočavanju sa neizvesnošću, telo poseduje mehanizme koji ga pripremaju za prilagođavanje novonastaloj situaciji. Ove reakcije često se manifestuju kroz f...
Detaljnije

Roditeljstvo

Kako svakodnevna nega može postati najlepši porodični ritual?

Kako svakodnevna nega može postati najlepši porodični ritual?
Prvi meseci života bebe ispunjeni su brojnim novim iskustvima, kako za dete, tako i za celu porodicu. Svakodnevna nega, hranjenje, uspavljivanje i kupanje predstavljaju trenutke koji nisu važni samo zbog zadovoljavanja osnovnih potreba, već i zbog stvaranja osećaja sigurnosti, bliskosti i poverenja. Upravo kroz ovakve rutine beba upoznaje svet...
Detaljnije

Fitnes

Uloga farmaceuta u prevenciji dopinga u sportu

sportiskinja sa flasicom napitka u ruci<p dir=ltrU apoteci se farmaceuti sreću sa pacijentima koji mogu biti i sportisti. Svi sportisti koji se bave sportom na vrhunskom nivou podležu doping kontroli. <p dir=ltrSve supstance i metode koje su doping i zabranjene su u sportu nalaze se na „Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu“ koju svake godine objavljuje Svetska antidoping agencija (eng. World Anti-Doping Agency – WADA). Tu se nalaze supstance i metode podeljene u nekoliko grupa, od kojih je jedan broj zabranjen samo na takmičenju, a ostale su zabranjene uvek (i na takmičenju i izvan takmičenja). U našoj zemlji „Lista zabranjenih supstanci i metoda u sportu“ sa svim komentarima i objašnjenjima se može naći na sajtu Antidoping agencije Republike Srbije (ADAS).<p dir=ltrMnogi lekovi koji se izdaju u apotekama sadrže supstance koje se nalaze i na „Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu“. <p dir=ltrNeke od tih supstanci, koje se često izdaju u apotekama, su: pseudoefedrin. tuaminoheptan, diuretici (hidrohlortiazid, furosemid, spironolakton, indapamid i dr.).<p dir=ltrPseudoefedrin i tuaminoheptan se nalazi u grupi S6. Stimulansi. Obe supstance se koriste u lečenju infekcija gornjih disajnih puteva, zbog svog dekongestivnog efekta. Ali obe supstance imaju i dejstvo na CNS, zbog čega se i nalaze u grupi stimulanasa. <p dir=ltrPseudoefedrin se do 2004. godine nalazio na „Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu“, nakon toga biva skinut, da bi se od 2010. godine ponovo pojavio na Listi zabranjenih supstanci. Zabranjen je na takmičenju (In-Competition), sa koncentracijom u urinu većom od 150 µg/ml. <p dir=ltrU velikom broju slučajeva sportisti ne uzimaju pseudoefedrin u svrhu dopinga, već radi ublažavanja simptoma prehlade i gripa. <p dir=ltrPromet preparata sa pseudoefedrinom je veliki, pogotovo u zimskim mesecima, kada je češća pojava prehlade i gripa. Na našem tržištu poslednjih 10-ak godina ima između 12 i 16 različitih kombinovanih preparata koji sadrže pseudoefedrin (kombinovan je sa antihistaminicima, analgeticima i/ili antireumaticima). Svi preparati sa pseudoefedrinom se nalaze u 2 grupe ATC klasifikacije lekova: R01B (nazalni dekongestivi za sistemsku primenu) i N02BE51 (paracetamol, kombinacije bez psiholeptika). <p dir=ltrU tabeli se može videti godišnji promet lekova (količina izdatih lekova) iz 2 pomenute grupe ATC klasifikacije i koliki procenat čini promet preparata sa pseudoefedrinom. Prikazani podaci su za period 2015-2023. godina (prema dostupnim podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS)).<p<br<table<tbody<tr<td<br</td<td<p dir=ltrR01B</td<td<p dir=ltrN02BE51</td<td<p dir=ltrpreparati sa<p dir=ltr pseudoefedrinom</td<td<p dir=ltr% preparata sa pseudoefedrinom u ukupnom prometu R01B + N02BE51</td</tr<tr<td<p dir=ltr2015.</td<td<p dir=ltr2.105.398</td<td<p dir=ltr7.248.391</td<td<p dir=ltr2.105.398</td<td<p dir=ltr22,5</td</tr<tr<td<p dir=ltr2016.</td<td<p dir=ltr2.635.157</td<td<p dir=ltr9.400.216</td<td<p dir=ltr2.665.656</td<td<p dir=ltr22,2</td</tr<tr<td<p dir=ltr2017.</td<td<p dir=ltr1.885.375</td<td<p dir=ltr8.476.561</td<td<p dir=ltr2.867.436</td<td<p dir=ltr27,7</td</tr<tr<td<p dir=ltr2018.</td<td<p dir=ltr2.189.277</td<td<p dir=ltr9.839.517</td<td<p dir=ltr3.413.229</td<td<p dir=ltr28,4</td</tr<tr<td<p dir=ltr2019.</td<td<p dir=ltr2.815.114</td<td<p dir=ltr10.280.359</td<td<p dir=ltr4.667.734</td<td<p dir=ltr35,6</td</tr<tr<td<p dir=ltr2020.</td<td<p dir=ltr2.473.965</td<td<p dir=ltr10.187.934</td<td<p dir=ltr3.881.689</td<td<p dir=ltr30,7</td</tr<tr<td<p dir=ltr2021.</td<td<p dir=ltr2.173.284</td<td<p dir=ltr7.776.837</td<td<p dir=ltr3.441.036</td<td<p dir=ltr34,6</td</tr<tr<td<p dir=ltr2022.</td<td<p dir=ltr2.969.478</td<td<p dir=ltr10.290.822</td<td<p dir=ltr4.650.440</td<td<p dir=ltr35,1</td</tr<tr<td<p dir=ltr2023.</td<td<p dir=ltr2.821.807</td<td<p dir=ltr9.422.953</td<td<p dir=ltr4.739.485</td<td<p dir=ltr38,7</td</tr</tbody</table<p<br<p dir=ltrIz tabele se može videti da se iz godine u godine povećava promet lekova koji sadrže pseudoefedrin. S obzirom da su i sportisti podložni prehladama i gripu, velika je verovatnoća da su jedan deo izdatih preparata sa pseudoefedrinom i oni uzeli. <p<br<p dir=ltrZa razliku od pseudoefedrina koji sportisti često koriste i ne znajući da je doping, diuretici su lekovi koji se uglavnom koriste u sportu sa jasnim ciljem.<p dir=ltrDiuretici se nalaze u grupi S5. Diuretici i maskirajući agensi. Diuretici se u sportu koriste (zloupotrebljavaju) najčešće iz dva razloga: <ol<li dir=ltr<p dir=ltrda se brzo smanji težina sportiste u sportovima sa težinskim kategorijama, kao što su borilački sportovi, dizanje tegova, bodibilding, džokeji u konjskim trkama </li<li dir=ltr<p dir=ltrda se ubrza izlučivanje nekih drugih supstanci (najčešće zabranjenih) iz organizma.</li</ol<p dir=ltrPojedini takmičari pokušavaju da ubrzanim gubitkom na težini pre takmičenja uđu u nižu težinsku kategoriju, čime bi stekli prednost u odnosu na protivnike koji se već nalaze u toj kategoriji. Ovi sportisti forsiraju na sve načine gubitak vode (saunom, fizičkim naporom bez unosa vode, diureticima, laksativima). Od diuretika, u te svrhe se najčešće koriste furosemid, bumetanid, spironolakton i etakrinska kiselina. Problemi koji se ovde mogu javiti su posledice prevelikih doza diuretika uzetih u kratkom vremenskom periodu. Zabeležene su lakše i teže posledice po <a href=https://www.centarzdravlja.rs/zdravlje</a sportiste, pa čak i smrtni ishodi. <p dir=ltrDrugi vid upotrebe diuretika u sportu je da se ubrza izlučivanje zabranjenih supstanci iz organizma. Na taj način se pokušava organizam sportiste „očistiti“ od upotrebljenih zabranjenih supstanci (najčešće anaboličkih steroida) pre takmičenja, čime bi se na eventualnoj doping kontroli dobio negativan rezultat. Ovde, ipak, postoji rizik doping pozitivnog rezultata prvenstveno za vrhunske sportiste, jer oni mogu biti testirani na doping i van takmičenja, ne samo na takmičenju. Diuretici se u ove svrhe koriste među svim sportistima, bez obzira na vrstu sporta. S obzirom na to da su anabolički androgeni steroidi (AAS) supstance koje se najviše zloupotrebljavaju u sportu, njihovu upotrebu često prati i upotreba diuretika. Zato ne iznenađuje veliki broj doping pozitivnih slučajeva na prisustvo diuretika godinama unazad u svetu (između 5% i 10% od ukupnog broja dopingovanih sportista).<p dir=ltrFarmaceuti imaju značajnu ulogu u prevenciji dopinga u sportu zahvaljujući svom stručnom znanju iz oblasti farmakologije, farmakoterapije i bezbedne primene lekova. Kao lako dostupni zdravstveni profesionalci, oni mogu prepoznati potencijalne rizike povezane sa upotrebom lekova, koji mogu sadržati zabranjene supstance. Pored savetovanja pacijenata koji su sportisti o pravilnoj i racionalnoj primeni terapije, farmaceuti doprinose sprečavanju nenamernih antidoping prekršaja proverom sastava lekova, kao i predlaganjem dozvoljenih terapijskih alternativa. Ukoliko bi sportista i iz neznanja uzeo doping supstancu, svakako bi bio kriv za povredu antidoping pravila i bio kažnjen. I slučajni doping je doping.  <p dir=ltrmr sci. pharm Dušan Antić
U apoteci se farmaceuti sreću sa pacijentima koji mogu biti i sportisti. Svi sportisti koji se bave sportom na vrhunskom nivou podležu doping kontroli. Sve supstance i metode koje su doping i zabranjene su u sportu nalaze se na „Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu“ koju svake godine objavljuje Svetska antidoping agen...
Detaljnije

Ishrana

Prirodno ceđeni sokovi kao deo zdravih životnih navika

Prirodno ceđeni sokovi kao deo zdravih životnih navika
U savremenom načinu života, kada su tempo rada, svakodnevne obaveze i stres često na visokom nivou, sve više ljudi nastoji da pronađe jednostavne načine kako da unapredi svoje zdravlje. Promena životnih navika ne mora uvek da podrazumeva velike odricanja – ponekad upravo male svakodnevne odluke mogu doneti značajne dugoročne koris...
Detaljnije

Centar zdravlja

Copyright © 2018 Centar Zdravlja. All rights reserved.
Izrada sajta by GW, SEO by WBS