Centar zdravlja

Najnoviji članci

Uloga farmaceuta u prevenciji dopinga u sportu

sportiskinja sa flasicom napitka u ruci<p dir=ltrU apoteci se farmaceuti sreću sa pacijentima koji mogu biti i sportisti. Svi sportisti koji se bave sportom na vrhunskom nivou podležu doping kontroli. <p dir=ltrSve supstance i metode koje su doping i zabranjene su u sportu nalaze se na „Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu“ koju svake godine objavljuje Svetska antidoping agencija (eng. World Anti-Doping Agency – WADA). Tu se nalaze supstance i metode podeljene u nekoliko grupa, od kojih je jedan broj zabranjen samo na takmičenju, a ostale su zabranjene uvek (i na takmičenju i izvan takmičenja). U našoj zemlji „Lista zabranjenih supstanci i metoda u sportu“ sa svim komentarima i objašnjenjima se može naći na sajtu Antidoping agencije Republike Srbije (ADAS).<p dir=ltrMnogi lekovi koji se izdaju u apotekama sadrže supstance koje se nalaze i na „Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu“. <p dir=ltrNeke od tih supstanci, koje se često izdaju u apotekama, su: pseudoefedrin. tuaminoheptan, diuretici (hidrohlortiazid, furosemid, spironolakton, indapamid i dr.).<p dir=ltrPseudoefedrin i tuaminoheptan se nalazi u grupi S6. Stimulansi. Obe supstance se koriste u lečenju infekcija gornjih disajnih puteva, zbog svog dekongestivnog efekta. Ali obe supstance imaju i dejstvo na CNS, zbog čega se i nalaze u grupi stimulanasa. <p dir=ltrPseudoefedrin se do 2004. godine nalazio na „Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu“, nakon toga biva skinut, da bi se od 2010. godine ponovo pojavio na Listi zabranjenih supstanci. Zabranjen je na takmičenju (In-Competition), sa koncentracijom u urinu većom od 150 µg/ml. <p dir=ltrU velikom broju slučajeva sportisti ne uzimaju pseudoefedrin u svrhu dopinga, već radi ublažavanja simptoma prehlade i gripa. <p dir=ltrPromet preparata sa pseudoefedrinom je veliki, pogotovo u zimskim mesecima, kada je češća pojava prehlade i gripa. Na našem tržištu poslednjih 10-ak godina ima između 12 i 16 različitih kombinovanih preparata koji sadrže pseudoefedrin (kombinovan je sa antihistaminicima, analgeticima i/ili antireumaticima). Svi preparati sa pseudoefedrinom se nalaze u 2 grupe ATC klasifikacije lekova: R01B (nazalni dekongestivi za sistemsku primenu) i N02BE51 (paracetamol, kombinacije bez psiholeptika). <p dir=ltrU tabeli se može videti godišnji promet lekova (količina izdatih lekova) iz 2 pomenute grupe ATC klasifikacije i koliki procenat čini promet preparata sa pseudoefedrinom. Prikazani podaci su za period 2015-2023. godina (prema dostupnim podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS)).<p<br<table<tbody<tr<td<br</td<td<p dir=ltrR01B</td<td<p dir=ltrN02BE51</td<td<p dir=ltrpreparati sa<p dir=ltr pseudoefedrinom</td<td<p dir=ltr% preparata sa pseudoefedrinom u ukupnom prometu R01B + N02BE51</td</tr<tr<td<p dir=ltr2015.</td<td<p dir=ltr2.105.398</td<td<p dir=ltr7.248.391</td<td<p dir=ltr2.105.398</td<td<p dir=ltr22,5</td</tr<tr<td<p dir=ltr2016.</td<td<p dir=ltr2.635.157</td<td<p dir=ltr9.400.216</td<td<p dir=ltr2.665.656</td<td<p dir=ltr22,2</td</tr<tr<td<p dir=ltr2017.</td<td<p dir=ltr1.885.375</td<td<p dir=ltr8.476.561</td<td<p dir=ltr2.867.436</td<td<p dir=ltr27,7</td</tr<tr<td<p dir=ltr2018.</td<td<p dir=ltr2.189.277</td<td<p dir=ltr9.839.517</td<td<p dir=ltr3.413.229</td<td<p dir=ltr28,4</td</tr<tr<td<p dir=ltr2019.</td<td<p dir=ltr2.815.114</td<td<p dir=ltr10.280.359</td<td<p dir=ltr4.667.734</td<td<p dir=ltr35,6</td</tr<tr<td<p dir=ltr2020.</td<td<p dir=ltr2.473.965</td<td<p dir=ltr10.187.934</td<td<p dir=ltr3.881.689</td<td<p dir=ltr30,7</td</tr<tr<td<p dir=ltr2021.</td<td<p dir=ltr2.173.284</td<td<p dir=ltr7.776.837</td<td<p dir=ltr3.441.036</td<td<p dir=ltr34,6</td</tr<tr<td<p dir=ltr2022.</td<td<p dir=ltr2.969.478</td<td<p dir=ltr10.290.822</td<td<p dir=ltr4.650.440</td<td<p dir=ltr35,1</td</tr<tr<td<p dir=ltr2023.</td<td<p dir=ltr2.821.807</td<td<p dir=ltr9.422.953</td<td<p dir=ltr4.739.485</td<td<p dir=ltr38,7</td</tr</tbody</table<p<br<p dir=ltrIz tabele se može videti da se iz godine u godine povećava promet lekova koji sadrže pseudoefedrin. S obzirom da su i sportisti podložni prehladama i gripu, velika je verovatnoća da su jedan deo izdatih preparata sa pseudoefedrinom i oni uzeli. <p<br<p dir=ltrZa razliku od pseudoefedrina koji sportisti često koriste i ne znajući da je doping, diuretici su lekovi koji se uglavnom koriste u sportu sa jasnim ciljem.<p dir=ltrDiuretici se nalaze u grupi S5. Diuretici i maskirajući agensi. Diuretici se u sportu koriste (zloupotrebljavaju) najčešće iz dva razloga: <ol<li dir=ltr<p dir=ltrda se brzo smanji težina sportiste u sportovima sa težinskim kategorijama, kao što su borilački sportovi, dizanje tegova, bodibilding, džokeji u konjskim trkama </li<li dir=ltr<p dir=ltrda se ubrza izlučivanje nekih drugih supstanci (najčešće zabranjenih) iz organizma.</li</ol<p dir=ltrPojedini takmičari pokušavaju da ubrzanim gubitkom na težini pre takmičenja uđu u nižu težinsku kategoriju, čime bi stekli prednost u odnosu na protivnike koji se već nalaze u toj kategoriji. Ovi sportisti forsiraju na sve načine gubitak vode (saunom, fizičkim naporom bez unosa vode, diureticima, laksativima). Od diuretika, u te svrhe se najčešće koriste furosemid, bumetanid, spironolakton i etakrinska kiselina. Problemi koji se ovde mogu javiti su posledice prevelikih doza diuretika uzetih u kratkom vremenskom periodu. Zabeležene su lakše i teže posledice po <a href=https://www.centarzdravlja.rs/zdravlje</a sportiste, pa čak i smrtni ishodi. <p dir=ltrDrugi vid upotrebe diuretika u sportu je da se ubrza izlučivanje zabranjenih supstanci iz organizma. Na taj način se pokušava organizam sportiste „očistiti“ od upotrebljenih zabranjenih supstanci (najčešće anaboličkih steroida) pre takmičenja, čime bi se na eventualnoj doping kontroli dobio negativan rezultat. Ovde, ipak, postoji rizik doping pozitivnog rezultata prvenstveno za vrhunske sportiste, jer oni mogu biti testirani na doping i van takmičenja, ne samo na takmičenju. Diuretici se u ove svrhe koriste među svim sportistima, bez obzira na vrstu sporta. S obzirom na to da su anabolički androgeni steroidi (AAS) supstance koje se najviše zloupotrebljavaju u sportu, njihovu upotrebu često prati i upotreba diuretika. Zato ne iznenađuje veliki broj doping pozitivnih slučajeva na prisustvo diuretika godinama unazad u svetu (između 5% i 10% od ukupnog broja dopingovanih sportista).<p dir=ltrFarmaceuti imaju značajnu ulogu u prevenciji dopinga u sportu zahvaljujući svom stručnom znanju iz oblasti farmakologije, farmakoterapije i bezbedne primene lekova. Kao lako dostupni zdravstveni profesionalci, oni mogu prepoznati potencijalne rizike povezane sa upotrebom lekova, koji mogu sadržati zabranjene supstance. Pored savetovanja pacijenata koji su sportisti o pravilnoj i racionalnoj primeni terapije, farmaceuti doprinose sprečavanju nenamernih antidoping prekršaja proverom sastava lekova, kao i predlaganjem dozvoljenih terapijskih alternativa. Ukoliko bi sportista i iz neznanja uzeo doping supstancu, svakako bi bio kriv za povredu antidoping pravila i bio kažnjen. I slučajni doping je doping. <p dir=ltrmr sci. pharm Dušan Antić

U apoteci se farmaceuti sreću sa pacijentima koji mogu biti i sportisti. Svi sportisti koji se bave sportom na vrhunskom nivou podležu doping kontroli. Sve supstance i metode koje su doping i zabranjene su u sportu nalaze se na „Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu“ koju svake godine objavljuje Svetska antidoping agen...
Detaljnije

Kako porodica može doneti najbolju odluku kada starijoj osobi treba svakodnevna nega?

Detaljnije

Lepota

Kako da učinite svakodnevnu rutinu nege prijatnijom i efikasnijom

zena isprobava parfeme<p dir=ltrSvakodnevna rutina nege predstavlja mnogo više od niza navika koje obavljamo po automatizmu. Ona je važan deo brige o sebi, doprinosi očuvanju zdravlja kože, jačanju samopouzdanja i stvaranju osećaja zadovoljstva sopstvenim izgledom. Kada se rutina prilagodi individualnim potrebama, svaki korak postaje jednostavniji, a rezultati dugoročniji. Bez obzira na godine ili tip kože, pravilno odabrani proizvodi i doslednost u njihovoj primeni mogu napraviti značajnu razliku.<p dir=ltrIstovremeno, nije neophodno koristiti veliki broj kozmetičkih preparata kako bi nega bila kvalitetna. Mnogo važnije je razumeti potrebe svoje kože i usvojiti navike koje će doprineti njenom zdravlju i svežini. Dobro organizovana rutina štedi vreme, smanjuje mogućnost grešaka u nezi i omogućava da svakodnevni ritual postane prijatan trenutak posvećen sebi.<h2 dir=ltrKoraci pravilne nege kože</h2<p dir=ltrPravilna nega kože započinje temeljnim čišćenjem, kojim se uklanjaju nečistoće, višak sebuma, ostaci šminke i čestice iz spoljašnje sredine. Redovno čišćenje pomaže koži da lakše diše i predstavlja osnovu za efikasno delovanje svih proizvoda koji se nanose nakon toga. Važno je koristiti blaga sredstva koja neće narušiti prirodnu zaštitnu barijeru kože. Nakon čišćenja dolazi faza hidratacije, koja je podjednako važna za sve tipove kože. Dobro hidrirana koža izgleda zdravije, elastičnije i otpornija je na spoljne uticaje. <p dir=ltrPored hidratantnih krema, korisno je povremeno koristiti serume ili maske koje pružaju dodatnu negu u skladu sa trenutnim potrebama kože. Poslednji, ali često zanemareni korak jeste zaštita od sunčevog zračenja. Korišćenje preparata sa zaštitnim faktorom tokom cele godine doprinosi očuvanju zdravlja kože i usporava pojavu prevremenih znakova starenja. Dosledna primena ovih koraka omogućava da koža zadrži prirodnu svežinu i lep izgled tokom dužeg vremenskog perioda.<h2 dir=ltrKako se parfemi uklapaju u rutinu nege</h2<p dir=ltrIako se najčešće povezuju sa završnim detaljem lične nege, <a href=https://metropoliten.rs/proizvodi/mirisi/parfemi/parfemi</a mogu predstavljati važan deo svakodnevnog rituala i doprineti prijatnom osećaju svežine i urednosti. Pravilno odabrani parfemi mogu upotpuniti celokupan utisak, naglasiti lični stil i ostaviti pozitivan utisak u svakodnevnim kontaktima. Najbolje rezultate daje nanošenje mirisa na čistu i hidriranu kožu, jer se na taj način mirisne note ravnomernije razvijaju i duže zadržavaju. <p dir=ltrIstovremeno, važno je koristiti miris u umerenoj količini kako bi ostao prijatan i nenametljiv, posebno u poslovnom ili zatvorenom okruženju. Prilikom izbora odgovarajućeg mirisa korisno je uzeti u obzir godišnje doba, priliku i lične preferencije. Kada su u pitanju parfemi, lagane i osvežavajuće note često su pogodne za dnevne aktivnosti, dok intenzivnije kompozicije mogu biti prikladnije za večernje prilike. Na taj način parfemi postaju skladan deo kompletne rutine nege.<p dir=ltr<img class=fr-dib fr-draggable src=/login/images/2148875104-compressed---96a65770ebe708f8322c869986693fc2d09e1675.jpg style=width: 100%; alt=zena u bademantilu<h2 dir=ltrKako odabrati proizvode prema potrebama</h2<p dir=ltr<a href=https://www.zdravlje.gov.rs/view_file.php?file_id=2397&cache=srIzbor kozmetičkih proizvoda</a treba da bude zasnovan na tipu kože, njenom trenutnom stanju i eventualnim specifičnim problemima poput suvoće, pojačanog mašćenja ili osetljivosti. Univerzalna rešenja retko odgovaraju svima, zbog čega je važno pažljivo čitati deklaracije i birati proizvode sa sastojcima koji odgovaraju individualnim potrebama. Prilikom kupovine nije preporučljivo voditi se isključivo popularnim trendovima ili preporukama sa društvenih mreža. <p dir=ltrOno što daje odlične rezultate jednoj osobi ne mora biti jednako efikasno kod druge. Korisno je postepeno uvoditi nove proizvode u rutinu kako bi se lakše pratila reakcija kože i izbegle neželjene iritacije. Redovna procena stanja kože takođe pomaže pri izboru odgovarajuće kozmetike. Potrebe kože mogu se menjati tokom godišnjih doba, usled promena temperature, nivoa vlažnosti vazduha ili životnih navika. Fleksibilan pristup omogućava da rutina ostane efikasna tokom cele godine.<h2 dir=ltrNavike koje doprinose svežem izgledu</h2<p dir=ltrSvež izgled nije rezultat samo kvalitetne kozmetike, već i zdravih životnih navika. Dovoljan unos vode, uravnotežena ishrana i kvalitetan san imaju veliki uticaj na stanje kože. Kada organizam dobija potrebne hranljive materije i dovoljno odmora, pozitivne promene postaju vidljive i spolja. Fizička aktivnost takođe doprinosi boljoj cirkulaciji i prirodnom sjaju kože. Čak i umereno svakodnevno kretanje može pozitivno uticati na opšte zdravstveno stanje i pomoći organizmu da efikasnije eliminiše štetne materije. Redovno provetravanje prostorija i boravak na svežem vazduhu dodatno doprinose osećaju vitalnosti. Jednako je važno održavati doslednost u svakodnevnoj rutini. Mali koraci koji se redovno ponavljaju daju mnogo bolje rezultate od povremenih intenzivnih tretmana. Kada nega postane deo svakodnevnih navika, lakše je očuvati zdrav izgled kože i dugoročno uživati u osećaju svežine i urednosti.<p dir=ltrEfikasna rutina nege ne mora biti komplikovana niti vremenski zahtevna. Najvažnije je razumeti potrebe svoje kože, birati odgovarajuće proizvode i primenjivati ih redovno. Doslednost, pažljivo odabrani preparati i zdrave životne navike zajedno doprinose <a href=https://www.centarzdravlja.rs/blogovi/lepota/1.htmllepšem izgledu</a i boljem osećaju iz dana u dan. Uz nekoliko pažljivo usvojenih navika, svakodnevna nega može postati prijatan ritual koji donosi dugoročne koristi. Kada se pažnja posveti svim aspektima lične nege, od pravilnog čišćenja kože do završnih detalja koji upotpunjuju celokupan utisak, mnogo je lakše održati zdrav, negovan i svež izgled tokom cele godine.

Svakodnevna rutina nege predstavlja mnogo više od niza navika koje obavljamo po automatizmu. Ona je važan deo brige o sebi, doprinosi očuvanju zdravlja kože, jačanju samopouzdanja i stvaranju osećaja zadovoljstva sopstvenim izgledom. Kada se rutina prilagodi individualnim potrebama, svaki korak postaje jednostavniji, a rezultati dugoroč...
Detaljnije

Ostalo

Uloga farmaceuta u prevenciji dopinga u sportu

U apoteci se farmaceuti sreću sa pacijentima koji mogu biti i sportisti. Svi sportisti koji se bave sportom na vrhunskom nivou podležu doping kontroli. Sve supstance i metode koje su doping i zabranjene su u sportu nalaze se na „Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu“ koju svake godine objavljuje Svetska antidoping agen...
Detaljnije

Prevencija i lečenje

Prirodni načini za ublažavanje tegoba izazvanih heliko bakterijom

Heliko bakterija (Helicobacter pylori) jedna je od najrasprostranjenijih bakterija koja nastanjuje želudac, a procenjuje se da je veliki broj ljudi nosi godinama bez izraženih simptoma. Međutim, kod određenih osoba može izazvati upalu želudačne sluznice, pojačano lučenje kiseline, bolove u gornjem delu stomaka, nadimanje, osećaj težine nakon o...
Detaljnije

Psiha

Kako razumeti signale koje telo šalje u stresnim situacijama?

zena sa rukama na glavi i zatvorenih ociju pod stresom<p dir=ltrStresne situacije predstavljaju sastavni deo svakodnevnog života i mogu izazvati različite reakcije organizma. Bez obzira na to da li je reč o važnom događaju, neočekivanoj promeni ili suočavanju sa neizvesnošću, telo poseduje mehanizme koji ga pripremaju za prilagođavanje novonastaloj situaciji. Ove reakcije često se manifestuju kroz fizičke i emocionalne promene koje mogu biti intenzivne, ali su u osnovi deo prirodnog procesa zaštite organizma.<p dir=ltrMnogi ljudi obraćaju pažnju na spoljašnje okolnosti koje izazivaju stres, dok signali koje telo šalje ostaju nedovoljno razumljivi. Ubrzano disanje, napetost mišića, pojačana budnost ili promena ritma srca često se doživljavaju kao problem sami po sebi, iako predstavljaju odgovor organizma na procenjenu pretnju ili izazov. Razumevanje ovih procesa može pomoći u boljem sagledavanju sopstvenih reakcija i smanjenju dodatne zabrinutosti koja se često javlja u stresnim situacijama.<h2 dir=ltrŠta se dešava u organizmu tokom osećaja straha?</h2<p<br<p dir=ltrOsećaj straha pokreće složen niz reakcija koje imaju cilj da organizam pripreme za suočavanje sa potencijalnom opasnošću. Kada mozak proceni da postoji pretnja, aktivira se sistem odgovoran za brzu mobilizaciju energije i povećanje budnosti. Kao rezultat toga dolazi do ubrzanog rada srca, pojačanog disanja i povećane napetosti mišića. Ove promene omogućavaju organizmu da reaguje brže i efikasnije u situacijama koje se doživljavaju kao izazovne ili rizične.<p<br<p dir=ltrPored fizičkih promena, strah utiče i na način razmišljanja i usmeravanje pažnje. Organizam tada daje prioritet informacijama koje su povezane sa potencijalnom opasnošću, dok manje važne informacije privremeno ostaju u drugom planu. Zbog toga osobe koje osećaju strah često imaju utisak da su njihove telesne reakcije intenzivnije nego što zaista jesu. Međutim, takve reakcije predstavljaju prirodan deo odbrambenog sistema koji postoji kako bi povećao šanse za prilagođavanje i zaštitu.<p<br<p dir=ltrVažno je razumeti da prisustvo straha ne znači automatski da postoji stvarna opasnost. Organizam može reagovati na situacije koje procenjuje kao preteće čak i kada objektivni rizik nije veliki. Upravo zato poznavanje fizioloških procesa koji prate osećaj straha može doprineti boljem razumevanju sopstvenih reakcija i smanjenju dodatne napetosti koja često prati stresne okolnosti.<p dir=ltr<img class=fr-dib fr-draggable src=/login/images/55361-compressed---1562225f669eedfb777232b2602f89c78feb581c.jpg style=width: 100%; alt=zena u strahu sa rukama na celu<h2 dir=ltrStrah od visine i fizičke reakcije organizma</h2<p<br<p dir=ltr<a href=https://www.vaspsiholog.com/2022/10/strah-od-visine-akrofobija/Strah od visine</a predstavlja jedan od najčešćih specifičnih strahova i može izazvati veoma izražene fizičke reakcije organizma. Kada se osoba nađe na većoj visini ili u situaciji koju doživljava kao nesigurnu, mozak može proceniti da postoji potencijalna opasnost, čak i kada je okruženje objektivno bezbedno. Kao odgovor na tu procenu aktiviraju se prirodni mehanizmi zaštite, što dovodi do ubrzanog rada srca, napetosti mišića i pojačane budnosti.<p dir=ltrPored toga, mogu se javiti osećaj nestabilnosti, znojenje dlanova, ubrzano disanje ili osećaj nelagodnosti u stomaku. Ove reakcije nisu znak slabosti, već deo urođenog sistema koji organizam priprema za suočavanje sa izazovom. Kod nekih ljudi simptomi su blagi i prolazni, dok kod drugih mogu biti dovoljno intenzivni da utiču na svakodnevne aktivnosti ili izbegavanje određenih situacija.<p dir=ltrVažno je razumeti da fizičke reakcije povezane sa strahom od visine predstavljaju normalan odgovor organizma na procenjenu pretnju. Kada se razume njihova svrha i način nastanka, lakše je sagledati ih kao deo prirodnog procesa, a ne kao dodatni razlog za zabrinutost.<h2 dir=ltrKako disanje utiče na emocionalnu stabilnost?</h2<p<br<p dir=ltrDisanje ima mnogo važniju ulogu od samog snabdevanja organizma kiseonikom. Ono je direktno povezano sa radom nervnog sistema i može značajno uticati na emocionalno stanje. U stresnim situacijama disanje često postaje pliće i ubrzanije, što dodatno pojačava osećaj napetosti i budnosti. Organizam tada ostaje u stanju povećane pripravnosti, čak i kada neposredna opasnost ne postoji.<p dir=ltrSa druge strane, sporije i ujednačenije disanje doprinosi smanjenju fiziološke napetosti. Kada se ritam disanja stabilizuje, organizam dobija signal da situacija nije toliko ugrožavajuća koliko je prvobitno procenjeno. Kao posledica toga može doći do postepenog usporavanja rada srca, opuštanja mišića i smanjenja intenziteta stresne reakcije.<p dir=ltrPovezanost disanja i emocionalne stabilnosti posebno dolazi do izražaja u trenucima straha, nervoze ili neizvesnosti. Sposobnost održavanja kontrolisanog ritma disanja često doprinosi boljem <a href=https://www.centarzdravlja.rs/blog/kako-da-na-vreme-prepoznate-simptome-stresa-i-zastitite-svoje-zdravlje.htmlupravljanju stresom</a i efikasnijem prilagođavanju zahtevnim situacijama. Upravo zbog toga disanje predstavlja jedan od najvažnijih prirodnih mehanizama koji pomažu organizmu da uspostavi ravnotežu između fizičkih i emocionalnih reakcija.<h2 dir=ltrTehnike koje mogu doprineti osećaju kontrole</h2<p<br<p dir=ltrU stresnim situacijama osećaj gubitka kontrole često dodatno pojačava nelagodnost i intenzitet emocionalnih reakcija. Zbog toga su tehnike koje pomažu usmeravanju pažnje i smirivanju organizma važne za uspostavljanje veće stabilnosti. Jedan od najčešće korišćenih pristupa jeste svesno fokusiranje na sadašnji trenutak, čime se pažnja skreće sa zabrinjavajućih misli na neposredno okruženje i konkretne aktivnosti.<p dir=ltrKontrolisano disanje predstavlja još jednu tehniku koja može doprineti osećaju sigurnosti. Kada se pažnja usmeri na spor i ujednačen ritam disanja, organizam dobija signal da nema potrebe za održavanjem visokog nivoa napetosti. Takav pristup može pomoći u smanjenju intenziteta fizičkih reakcija poput ubrzanog rada srca ili osećaja unutrašnjeg nemira.<p dir=ltrKoristan efekat može imati i postepeno suočavanje sa situacijama koje izazivaju nelagodnost. Kroz manje i jasno definisane korake organizam dobija priliku da se prilagodi izazovu bez prevelikog opterećenja. Vremenom se stvara iskustvo uspešnog prevazilaženja neprijatnosti, što doprinosi većem samopouzdanju i osećaju kontrole nad sopstvenim reakcijama.<p dir=ltrVažnu ulogu imaju i redovan odmor, <a href=https://fitpass.rs/blog/dan-mentalnog-zdravlja-i-zasto-je-vezbanje-nezaobilazna-komponenta/fizička aktivnost</a i održavanje svakodnevne rutine. Kada organizam raspolaže dovoljnim resursima za oporavak, lakše održava emocionalnu ravnotežu i efikasnije reaguje na stresne situacije. Kombinacija ovih pristupa može doprineti stabilnijem funkcionisanju i većem osećaju sigurnosti čak i u okolnostima koje se doživljavaju kao izazovne.

Stresne situacije predstavljaju sastavni deo svakodnevnog života i mogu izazvati različite reakcije organizma. Bez obzira na to da li je reč o važnom događaju, neočekivanoj promeni ili suočavanju sa neizvesnošću, telo poseduje mehanizme koji ga pripremaju za prilagođavanje novonastaloj situaciji. Ove reakcije često se manifestuju kroz f...
Detaljnije

Roditeljstvo

Kako svakodnevna nega može postati najlepši porodični ritual?

Prvi meseci života bebe ispunjeni su brojnim novim iskustvima, kako za dete, tako i za celu porodicu. Svakodnevna nega, hranjenje, uspavljivanje i kupanje predstavljaju trenutke koji nisu važni samo zbog zadovoljavanja osnovnih potreba, već i zbog stvaranja osećaja sigurnosti, bliskosti i poverenja. Upravo kroz ovakve rutine beba upoznaje svet...
Detaljnije

Fitnes

Uloga farmaceuta u prevenciji dopinga u sportu

U apoteci se farmaceuti sreću sa pacijentima koji mogu biti i sportisti. Svi sportisti koji se bave sportom na vrhunskom nivou podležu doping kontroli. Sve supstance i metode koje su doping i zabranjene su u sportu nalaze se na „Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu“ koju svake godine objavljuje Svetska antidoping agen...
Detaljnije

Ishrana

Prirodno ceđeni sokovi kao deo zdravih životnih navika

U savremenom načinu života, kada su tempo rada, svakodnevne obaveze i stres često na visokom nivou, sve više ljudi nastoji da pronađe jednostavne načine kako da unapredi svoje zdravlje. Promena životnih navika ne mora uvek da podrazumeva velike odricanja – ponekad upravo male svakodnevne odluke mogu doneti značajne dugoročne koris...
Detaljnije

Sezonske alergije i kako se izboriti sa njima

Šta je agorafobija?

ŠTA UZROKUJE NOĆNI KAŠALJ I KAKO GA SE REŠITI

Na vreme planirajte sadnju sadnica

Otkrijte tajne ćevapa! Između gastronomije i zdravlja!

Najnoviji članci

Uloga farmaceuta u prevenciji dopinga u sportu

Prirodno ceđeni sokovi kao deo zdravih životnih navika

Prirodni načini za ublažavanje tegoba izazvanih heliko bakterijom

Kako svakodnevna nega može postati najlepši porodični ritual?

Kako porodica može doneti najbolju odluku kada starijoj osobi treba svakodnevna nega?

Lepota

Kako da učinite svakodnevnu rutinu nege prijatnijom i efikasnijom

Ostalo

Uloga farmaceuta u prevenciji dopinga u sportu

Prevencija i lečenje

Prirodni načini za ublažavanje tegoba izazvanih heliko bakterijom

Psiha

Kako razumeti signale koje telo šalje u stresnim situacijama?

Roditeljstvo

Kako svakodnevna nega može postati najlepši porodični ritual?

Fitnes

Uloga farmaceuta u prevenciji dopinga u sportu

Ishrana

Prirodno ceđeni sokovi kao deo zdravih životnih navika