Kako pržena hrana utiče na naše zdravlje?
Ishrana Ishrana
Prženje hrane u dubokom ulju je uobičajena metoda pripremanja hrane širom sveta. Zapravo, predstavlja temelj čitave industrije brze hrane zbog svoje niske cene i velike potražnje.
Proces se zasniva na interakciji hrane i ulja na visokim temperaturama, usled čega dolazi do fizičkih i hemijskih promena hrane koju potom jedemo. Neka jedinjenja hrane i ulja gube se u procesu prženja, a potencijalno toksična jedinjenja se razvijaju u oksidovanom ulju.
Poslednjih godina sve je više aktuelnije pitanje koliko je hrana pržena u dubokom ulju zdrava, zbog čega sve veći broj ljudi pronalazi neku od alternativa za pripremanje omiljenih jela. U nastavku teksta saznajte kako zapravo pržena hrana utiče na naše zdravlje, zbog čega i koje zdravije alternative postoje.
Pržena hrana ima mnogo kalorija
Mnogi od nas vole prženu hranu koja uključuje ribu, pomfrit, pileće štapiće, pohovan kačkavalj i mnoge druge gurmanske poslastice, međutim, ono što nije tajna je da ovakva hrana sadrži mnogo kalorija.
Kao što smo pomenuli u samom uvodu, mnogi pronalaze alternativu kako bi i dalje mogli da uživaju u hrani bez brige o zdravlju, kao što je na primer friteza koja ne koristi ulje, već radi na principu kruženja vrelog vazduha.
Ove mašine rade tako što izuzetno vruć vazduh cirkuliše oko hrane. Hrana spolja postane hrskava, a iznutra mekana, slično tradicionalnoj prženoj hrani, ali koristi 70–80% manje ulja.
Prženje u rerni je još jedan metod zdravije pripreme hrane i uključuje pečenje hrane na vrlo visokoj temperaturi do 250 °C, što omogućava hrani da postane hrskava koristeći malo ili nimalo ulja.
Takođe, sve je popularnije maslinovo ulje koje se poslednjih godina masovno koristi umesto suncokretovog.
To je možda delimično zbog toga što je konzumacija maslinovog ulja često povezana sa dobrim zdravljem, a osim toga čini glavnu komponentu mediteranske dijete.
Sama mediteranska dijeta je poznata po tome što smanjuje rizik od bolesti i rane smrti. Maslinovo ulje, proizvedeno presovanjem maslina, koristi se širom sveta u pripremi hrane, bilo za prženje ili kao preliv za salatu.
Sa druge strane, kada se hrana prži na suncokretovom ulju ona postaje kaloričnija jer upija masnoću samog ulja. Naime, tokom prženja hrana gubi vodu i upija masnoću, što dodatno povećava kalorijsku vrednost. Studije ukazuju na to da jedenje puno masti može podići krvni pritisak i izazvati povišen holesterol, koji su glavni faktori rizika za razvoj srčanih bolesti.
Primera radi, 100 gr pečenih krompira sadrži oko 93 kalorije i 0 grama masti, dok ista količina pomfrita sadrži 319 kalorija i 17 grama masti. Uzevši ovu činjenicu u obzir, jasno je zašto se veliki broj ljudi odriče suncokretovog ulja i prženja hrane u dubokom ulju.
Pržena hrana je bogata transmastima
Trans masti spadaju u onu grupu koju nazivamo “lošim mastima”. Po hemijskoj strukturi predstavljaju nezasićene masne kiseline, a mogu nastati pri preradi biljnih ulja u čvrste masti, kao što je to slučaj na primer sa margarinom, ili na visokim temperaturama tokom prženja hrane.
Ovaj proces menja strukturu masti otežavajući njihovo apsorbovanje u telu, što dovodi do negativnih efekata po naše zdravlje. Trans masti se karakterišu kao veoma štetne po nas. Povezane sa povećanim rizikom od mnogih bolesti, uključujući bolesti srca, kancer, dijabetes i gojaznost.
Potrebno je naglasiti da prerađena semenska ulja već prema samoj svojoj prirodi sadže trans masti, čiji će se broj povećati dodatnim zagrevanjem.
Lekari upozoravaju da trans masne kiseline povećavaju rizik od srčanog udara, moždanog udara i dijabetesa tipa 2. Trans masti takođe povećavaju nivo holesterola u krvi.
Ako se masne naslage u arterijama pokidaju ili puknu, može se stvoriti krvni ugrušak i blokirati protok krvi, što uzrokuje srčani udar.
Pržena hrana povećava rizik od hroničnih bolesti
Mnoge studije su dokazale vezu između konzumiranja pržene hrane i rizika od hroničnih bolesti.
Unošenje pržene hrane može doprineti visokom krvnom pritisku, holesterolu i gojaznosti, što su sve faktori rizika za srčano oboljenje. Upoređujući grupe ljudi koji su najviše jeli prženu hranu, sa ljudima koji su je najmanji imali na kuhinjskom stolu tokom prosečnog perioda od 9 godina, naučnici su otkrili da je za prvu grupu rizik od moždanog i srčanog udara bio za 37% veći.
Takođe, nekoliko studija je otkrilo da konzumiranje hrane pržene u dubokom ulju stvara veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Jedno istraživanje pokazalo je da su ljudi koji su jeli brzu hranu više od dva puta nedeljno imali dvostruko veću verovatnoću da će razviti rezistenciju na insulin, u poređenju sa onima koji su jeli manje od jednom nedeljno.
Procentualno, konzumiranje 4 do 6 prženih obroka dnevno povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 za 39%.
Evidentno je da konzumiranje hrane pržene u dubokom ulju ima negativne efekte na naše zdravlje, međutim, ukoliko povremeno sebi priuštimo burger i pomfrit nećemo naškoditi organizmu.
Ono što je veoma bitno da znamo je da, na dugoročnom planu, svakodnevna ishrana bogata prženom hranom može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, zato je potrebno da budemo odgovorni prema sebi i vodimo računa o hrani koju konzumiramo.
Srodni tekstovi:
Šta je cervikalni sindrom i kako ga izlečiti – saznajte zašto se bol javlja u vašem vratu
Među mnogim bolestima i degenetarivnim promenama savremenog doba svakako jeste i cervikalni sindrom....
DetaljnijeAditivi u hrani - zašto se dodaju i koji su efekti?
Šta su aditivi?Aditivi su hemijske supstance koje se dodaju u hranu u malim količinama, kako bi se p...
DetaljnijeKako izgleda porođaj carskim rezom - priprema i oporavak
Porođaj carskim rezom može imati veliki uticaj na mentalno i fizičko zdravlje majke u nedeljama nako...
DetaljnijeMajčina dušica: zdavlje u čaši – lekovita svojstva, primena i načini upotrebe
Majčina dušica je jedna od biljki koja je u našem narodu od davnina u upotrebi i koja ...
Detaljnije