Šta je agorafobija?

Psiha Psiha

Ranije je bio dobro poznat strah od otvorenog prostora i nazivao se agorafobijom, međutim, kako je nauka napredovala, a istraživanja su išla sve dalje, došlo se do zaključka o kakvoj je fobiji reč.

Agorafobija - značenje

Agorafobija je strah od javnih mesta, otvorenih prostora i velike količine ljudi i takvih situacija u kojima nastaje utisak i strah da ne mogu da se „izvuku“ i odu sa tog mesta.

U najvećem broju kliničkih slučajeva, tačnije oko 60% agorafobija je najdijagnostikovaniji strah koji se javlja kod čoveka i suštinski predstavlja strah od ljudi. Kako statistika pokazuje, više se razvija kod žena, a javlja se u periodu adolescencije ili odmah nakon nje.

Kako agorafobija nastaje?

Psihoanaliza u ovom slučaju, kao i u većini njih, kreće od prošlosti i od detinjstva. Navodeći da se radi o besmislenom i sasvim nerealnom strahu, psihologija ovu fobiju opisuje kao strah od ljudi, gužve, javnih mesta, kao strah iza kojeg se u stvari krije strah od sopstvenih impulsivnih seksualnih nagona, a pored toga najviše egzibicionizma.

Osoba koja ima ovu fobiju vraća se uporno u period kada je imala svu zaštitu od roditelja, dobijajući dvostruku korist od fobije. Primarna je ta da usled razvijanja ove fobije dolazi do zadovoljenja egzibicionističkih, ali i skrivenih promiskuitetnih želja, dok je sekundarna privlačenje pažnje, pridobijanje brige ljudi i njihovog sažaljenja, usled dubinskog osećaja usamljenosti.

Strah koji se javlja tu je usled činjenice da osoba nije u stanju da ovlada situacijom, a onda dolazi i do napada panike jer osoba koja je agorafobičar nije „vlasnik“ situacije i ne drži „konce“ u svojim rukama.

Agorafobija – klinička slika

Agorafobičar ima strah od javnih mesta i otvorenog prostora – to podrazumeva da mu svaki izlazak iz sopstvene zone komfora, a to je najčešće dom, predstavlja problem. Osobi koja ima ovu vrstu fobije predstavlja problem da izađe negde gde postoji veća količina ljudi, negde gde su se događali nešto lošiji scenariji, kao i da prelazi preko velikog, otvorenog prostora. Takve situacije čine da se oseća nelagodno, uplašeno, što dovodi do potrebe da se uvek kreće uz osobe kojima može da upravlja ili uz predmete u kojima crpi određenu moć.

Agorafobičar izbegava kontakt sa nepoznatima, izbegava izalazak iz svog doma, jer u njemu ima potpunu kontrolu situacije. Naravno, određene osobe vode unutrašnju bitku sa ovim osećajima i prividno žive normalnim životom, kao drugi, dok se razvija anksioznost. Zato se često žale na lupanje srca, isprekidano disanje, prekomereno znojenje, malaksalost, umor...

U srži problema nalazi se nedostatak samopoštovanja i samopouzdanja. Agorafobija nastaje kod osoba kojima je prag samopouzdanja nizak, osoba koje su izgubile samopoštovanje i zauzvrat traže da uvek i svuda budu poštovane. Kada to ne dobiju, onda se fobija manifestuje i počinje da pravi kako mentalne, tako i fizičke probleme.

Lečenje agorafobije

Kao i uvek kada su mentalne bolesti u pitanju, terapije i seanse sa odgovarajućih psihoterapeutima su najvažniji deo lečenja. Proces traje od ustanovljavanja uzroka, pa sve do ukazivanja i prihvatanja osobe koja ima agorafobiju da sa njom može da se izbori. U sve ovo se uključuju promene u životnim navikama, susreti i sučavanja sa strahovima, rad na sebi, a kada su potrebni i medikamenti su uključeni u ceo proces.

Srodni tekstovi:

Šta je agorafobija?

Agorafobija - značenje

Kako agorafobija nastaje?

Agorafobija – klinička slika

Lečenje agorafobije

Jaka imunološka podrška: Ruske mešavine biljaka za jačanje imuniteta

Savremeni pristupi u lečenju ginekoloških stanja!

Ishrana kod proliva

Veza kao opsesija