Koji virusi se najčešće javljaju kod dece?

Među virusima koji vladaju u zimskim sezonama, najčešći su svakako virusi gripa i prehlade. 

Virus prehlade

Od virusa prehlade, prednjače rinovirusi, koji zahvataju gornje disajne puteve. 

Prehladu karakterišu zapušenost i curenje nosa sa gušćom sekrecijom koja može biti zelenkasta ili žuškasta. Uobičajeni su i bolovi u grlu, malaksalost, niska temperatura. 

Iako neprijatna, prehlada uglavnom sama prođe u roku od nedelju dana. Ne postoje lekovi koji leče prehladu, zdrav imuni sistem će se jednostavno izboriti sam.

Ipak, postoje načini da ublažite simptome, kao što su kapi za nos. A da biste pomogli telu da se brže izbori, dobro je unostiti puno tečnosti i što više mirovati (iako je kod male dece ovo lakše reći nego učiniti). 

Virus gripa

Grip ima teže simptome od prehlade, zahvatajući disajne puteve i izazivajući kašalj, visoku temperaturu, gubitak apetita, veću malaksalost i bol u mišićima. 

Na sreću, najčešće simtpomi prođu za oko nedelju dana. 

Najbolja zaštita od gripa jeste redovna godišnja vakcinacija. Takođe, za poboljšanje imuniteta u cilju sprečavanja zaražavanja savetuje se redovna higijena, redovna dezinfekcija igračaka i površina ako je neko bolestan u kući, raznovrsna ishrana, vreme provedeno napolju i dovoljno odmora i sna. 

Epštajn-Bar virus (EBV)

EBV je virus koji izaziva bolest zvanu  mononukleoza - poznata i kao “bolest poljupca”, a koji karakterišu povišena temperatura i bol u grlu. 

Ovaj virus ostaje doživotno u telu, a može se ponovo aktivirati kada osoba ponovo postaje zarazna za okruženje. 

Ovaj virus zahteva duže mirovanje od gripa i potrebno je da se “odleži” 2 do 4 nedelje. Deca su obično pošteđena fizičke aktivnosti oko mesec dana.

Citomegalovirus (CMV)

Jedan od veoma zaraznih virusa, ali retko izaziva ozbiljna stanja. Uglavnom simptomi ne traju dugo i nisu previše izraženi. 

Čest simptom jeste osip, a retko se može desiti da izazove upalu pluća ili hepatitis. 

Moguće je da bolest prođe i bez ikakavih značajnijih simptoma. Ipak, virus ostaje u organizmu i može se aktivirati i kasnije, kada dođe do pada imuniteta. 

Ovaj virus je naročito opasan kod trudnica, jer se može preneti na fetus. 

Herpes simpleks

Ovo je virus koji deca zakače najčešće između 1. i 3. godine života. Veoma je zarazan, a karakterišu ga groznice koje se najčešće javljaju na ustima, genitalijama ili drugim delovima tela. 

Nakon inicijalnog oboljevanja, virus ostaje u telu deteta ceo život i može se iznova aktivirati. Groznice se ponovo mogu javiti svaki put kada se dete razboli ili kada dođe do pada imuniteta. 

Adenovirus

Adenovirusi predstavljaju česte izazivače mnogih bolesti - počev od prehlade i respiratornih bolesti, pa do konjuktivitisa, upale grla, bronhiolitisa, crevnih infekcija i upale pluća. 

U zavisnosti od vrste infekcije, potrebne su različite terapije, ali kao i kod svakog virusa - telo se najčešće izbori samo. Infekcije adenovirusom se šire kapljičnim putem. 

Treba zapamtiti:

Ne možemo se u potpunosti zaštititi od virusa, ali oni i nisu toliko loši. U mladom dobu, oni pomažu izgradnju imuniteta jer se imunitet razvija kroz borbu sa njima. 

Ipak, možemo pomoći telu da se brže i lakše izbori sa ovim “pošastima” kroz adekvatnu higijenu, fizički odmor, ali i zdravu fizičku aktivnost, te izbalansiranom ishranom sa puno sezonskog voća i povrća. 

Srodni tekstovi:

Šta je test opterećenja i kada se radi?

Koronarne bolesti su već dugo glavni uzrok nesposobnosti za rad, pogoršavanja kvaliteta život...

Detaljnije

Koliko su bitni redovni ginekološki pregledi?

Svaka žena treba da nađe vremena jednom, a bilo bi bolje i dva puta godišnje da ode na gineko...

Detaljnije

Kako možete unaprediti navike u ishrani? - 3 saveta do zdravijeg obroka

Svako od nas ima svoju definiciju navika u ishrani, neke su dobre a neke manje dobre, i kao takve mn...

Detaljnije

Inovativne medicinske metode 21. veka

U današnjem digitalnom dobu, medicina se neprestano razvija uz inovacije koje je nekad te&sca...

Detaljnije