Emotivni okidači i kako se manifestuju kroz kožu

Koža je najveći ljudski organ i, često, prvo mesto na kojem se mogu primetiti posledice unutrašnjih disbalansa. Dok su u prošlosti dermatološki problemi uglavnom posmatrani kroz prizmu fizičkih uzroka, danas sve više pažnje privlače emocionalni i psihološki faktori koji stoje u pozadini raznih kožnih reakcija. Sve češće se potvrđuje da stres, anksioznost, potisnuta osećanja i hronična napetost mogu ostaviti vrlo vidljive tragove.

Savremeni način života nosi ogroman teret brzine, neizvesnosti i očekivanja, pa se ni ne čudi što telo često traži ventil kroz fizičke simptome. Povezanost između psihe i kože više nije samo teorija, sve je više studija koje pokazuju kako su kožne bolesti često povezane sa emotivnim stanjem pojedinca. 

Kako potisnute emocije izlaze na površinu

Naše telo ne zaboravlja ono što naš um pokušava da potisne. Emocije koje ne izgovorimo, ne prepoznamo ili ne obradimo, ostaju negde unutar nas i neretko pronalaze put ka površini baš kroz kožu. Bilo da je reč o povremenim osipima, crvenilu, perutanju ili svrabom, svaki simptom može imati koren u emotivnoj pozadini. Telo pokušava da ispriča ono što svest još nije osvestila.

Potisnuta tuga, bes koji ne pronalazi ventil, osećaj srama ili preplavljenosti, sve su to okidači koje telo prepoznaje i na njih reaguje. Kod nekih se javljaju problemi sa varenjem, kod drugih hronični umor, ali kod mnogih je upravo koža ta koja pokazuje prve znake emotivne prenapregnutosti. Taj mehanizam je nesvestan, ali zato izuzetno moćan. Zato nije dovoljno tretirati kožu samo s površine. Kada se javi uporan kožni problem, pogotovo ako se ponavlja u sličnim emotivnim okolnostima, korisno je zapitati se šta mi telo poručuje? 

Dermatitis na licu kao fizička manifestacija emotivne napetosti

Dermatitis na licu može biti više od dermatološkog problema, često je rezultat akumuliranih emocija koje se nisu izrazile na vreme. Osobe koje se suočavaju sa dermatitisom na licu neretko su pod konstantnim pritiskom, bilo spoljnim ili unutrašnjim. Hronična napetost može izazvati promene u imunitetu kože, narušiti zaštitnu barijeru i izazvati upalne procese. Psihodermatologija, oblast koja se bavi vezom između psihe i kože, potvrđuje da kod mnogih pacijenata sa dermatitisom na licu postoji istorija stresa, anksioznosti ili trauma. 

Lice tada postaje platno na kojem se oslikava sve ono što rečima nije izrečeno. Dermatitis na licu se može pogoršavati u periodima emocionalnog preopterećenja, što dodatno utiče na samopouzdanje i društveni život. Lečenje ovog stanja zahteva kombinovani pristup, dermatološku terapiju, promenu rutine nege, ali i rad na emocionalnom balansu. Psihoterapija, vođenje dnevnika osećanja, kao i tehnike relaksacije mogu igrati ključnu ulogu u ublažavanju simptoma dermatitisa na licu. Jer, kada se unutrašnji svet umiri, i koža počinje da ozdravljuje.

Uloga hormona stresa u pogoršanju stanja kože

Stres nije samo mentalni osećaj, on ima hemijsku podlogu u telu. Hormon kortizol, poznat kao hormon stresa, direktno utiče na funkcije kože. Kada se telo nalazi u stanju uzbune, koža gubi sposobnost regeneracije, gubi vlažnost i postaje podložnija upalama.  Produženo izlaganje stresu utiče i na mikrobiom kože, narušava se prirodna ravnoteža bakterija koje je štite. 

Rezultat toga je preosetljivost, svrab, crvenilo, pa čak i osećaj peckanja na površini lica. Iako deluje kao površinski problem, poreklo je dublje, u neprerađenim stresnim odgovorima organizma. Zato ne čudi što se ljudi često žale da im iskoče bubuljice pred važan događaj ili im se upali koža tokom napornog perioda. U takvim slučajevima, osim topikalne nege, izuzetno je važno uvesti i antistres tehnike, svesno disanje, meditaciju, šetnje u prirodi, ili terapijske razgovore. 

Zašto najosetljiviji delovi tela reaguju prvi

Nije ni čudo što baš koža lica najčešće reflektuje unutrašnje konflikte. Emotivne povrede koje ostaju nerešene često se projektuju ovde, kao na ekran. Taj ekran, međutim, nije samo fizička površina, on je i simbol identiteta, ranjivosti i potrebe za prihvatanjem. U tom smislu, koža postaje granica između unutrašnjeg sveta i spoljašnje sredine. Kada je ta granica narušena, bilo preteranom izloženošću stresu, bilo emocionalnim potresima, ona reaguje. Upale, iritacije i druge promene na koži često su način da telo kaže: "Ovo je previše. Zastani." Zato nije neobično da oni koji se nalaze u emotivno zahtevnim fazama života primete pogoršanje stanja kože. I dok je fizička nega važna, podjednako je važno negovati i psihološku granicu.

Kada govorimo o koži, ne smemo zaboraviti da ona nije samo estetski aspekt, već i pokazatelj našeg unutrašnjeg stanja. Svaka crvenilo, svrab ili osip možda nisu slučajnost, već poziv tela da zastanemo, pogledamo unutar sebe i prepoznamo šta je to što nas zaista muči. Upravo zato je važno negovati celoviti pristup zdravlju, brinuti o sebi na fizičkom, ali i emocionalnom nivou. Koža će nas uvek upozoriti kada balans izostane. Ako je naučimo slušati, postaje naš saveznik, ne samo u zdravlju, već i u procesu ličnog rasta. 

Srodni tekstovi:

Sve dobrobiti vitamina i šta kad nam nedostaju

Koliko su važni vitamini za pravilno funkcionisanje našeg organizma o tome ne moramo ni da pričamo i...

Detaljnije

Zašto treba promeniti barem tri peškira dnevno?

Budući da naša zemlja prolazi kroz krizu izazvanu virusom korona, moramo samo da se trudimo ...

Detaljnije

Koje vam probleme može rešiti ORL ordinacija?

Svi znamo da ORL ordinacija pruža pomoć u rešavanju problema sa uhom, grlom i nosem, ali možd...

Detaljnije

Redovno na stomatološke preglede od pojave prvih zuba

Prva stvar koju decu treba da naučimo kada je u pitanju broga o zubima jeste da se zubaru ne odlazi ...

Detaljnije