Diskus hernija kod sportista

Održanje zdravstvene kondicije organizma ne može da se zamisli bez bavljenja fizičkom aktivnošću, a svaka rekreativna aktivnost multiplikovano deluje na vitalnost. U populaciji čija se fizička aktivnost zadržava na nivou preporučene i rekreativne diskus hernije se, u najvećem broju slučajeva javlja u starosnoj dobi od  35 do 40 godina, dok  je kod profesionanih sportista kritičan period već od 20 te godine. 

Iako profesionalno bavljenje sportom podrazumeva pripremljen organizam, diskus hernija predstavlja konstantan rizik sa varijabilnom verovatnoćom zavisno od vrsta sporta. Pored toga što pojedine vrste sportova nose veće rizike, ne smemo zaboraviti ni starenje zajedno sa konstantim fizičkim naporima koje izaziva profesionalno bavljenje sportom koje je takođe uzročnik pojave obolenja.

Sportovi sa visokim stepenom rizika

Prvi simptomi diskus hernije kod profesionalnih sportista mogu se sresti još u pubertetu , budući da naporni treninzi dovode do “zamora materijala” što predstavlja prvi preduslov, ali ne i siguran ili pretežan uzrok za probleme sa diskusima. 

Poseban rizik za razvoj bolesti nose sportovi kod kojih kičmeni stub trpi pritisak, odnosno kod sportova sa rekvizitama (tegovi, kladivo, koplje, disk, kugla, ali i reketi za tenis, badmington i sl.) na koje se deluje izbačajima, ali i kod kontaktnih sportova (futsal, ragbi, borilački sportovi...). 

Vežbe, isto kao i deo sportskih disciplina koje zahtevaju određene pokrete tela kao što su čučnjevi, mrtvo dizanje, veslanje u pretklonu i slično, spadaju u visokorizične. U ovom slučaju pojavi diskus hernija nisu podložni samo sportisti već i rekreativci koji date pokrete izvode bez prethodnog zagrevanja i istezanja mišića. Prolaps međuprljenskog diska je visoko verovatan i u borilačkim sportovima, ali i gimnastici, biciklizmu, klizanju i skijanju.  

Prevencija diskus hernije kod sportista

Rekreativno bavljenje sportom takođe zahteva mere prevencije, a budući da profesionalni sportisti uz sebe imaju stručni tim koji brine i o ovim “detaljima” više su pod kontrolom i jednom vrstom presije na pripreme. 

Priprema organizma pre svakog treninga ili nastupa su obavezne i podrazumevaju set vežbi da bi se mišićni sistem doveo u stanje povećanog stepena otpornosti na predstojeći napor. To znači da vežbe istezanja, odnosno zagrevanja grupe po grupe mišića pripremaju celu muskulaturu za puni trening ili nastup. 

Za većin sportova pred naporne treninge i nastupe obavezna je i masaža, poznata “tehnika bloka” smatra se rutinom. Ova tehnika se sastoji od 3 faze: širenje grudnog koša uz zadržavanje daha u plućima, zatezanje trbušnih mišića i kontrakcija slabinskih mišića.

Pored toga što je potrebno pratiti uputstva kondicionog trenera bito je držati se granica svoje izdržljivosti. Svest o granicama izdržljivosti je posebno bitna kod rekreativaca, budući da dobar deo njih smatra da probijanjem, ili pomeranjem sopstvenih granica predstavlja napredak u fizičkoj kondiciji zaboravljajući da nepoštovanje signala sopstvenog tela može biti opasno po zdravlje. 

Ne mali broj rekreativaca može da posvedoči o bolu u leđima nakon ponavljanja ovakvih situacija, odnosno primoravanja organizma na fizičke napore na koje nije spreman, što predstavlja prvi alarm za pojavu diskus hernije.

Dijagnoza i lečenje

Bol u leđima i drugi simptomi kao što je bol u gluteusu i sl., koji ukazuju na probleme sa diskusima potvrđeni radiografskim snimcima, ili snimcima sa skenera i magnetne rezonance opredeljuju odgovarajuću terapiju. 

U dobrom delu slučajeva terapija protiv bolova biće sve što vam je potrebno . 

Bol se može eliminisati odgovarajućim medikamentima, a terapija mirovanjem u trajanju od 3 do 10 dana daje zadovoljavajuće rezultate. Tokom mirovanja, ukoliko se ne radi o ekstremnim slučajevima, potrebno je i umereno kretanje sa kontrolom položaja tela, i poželjno je ležanje u tzv. Vilijamsovom položaju, odnosno sa jastukom ispod kolena dok su kukovi fiksirani. 

Kinezoterapija je centralni deo ne samo terapije već i prevencije, a kod profesionalnih sportista sa vežbama se počinje još dok su u fazi mirovanja budući da njihovi mišići nisu navikli na neaktivnost. Vežbe disanja, relaksacije, određene vežbe trbušne muskulature, donjih i gornjih ekstermiteta, po  upstvima terapeuta su neophodne. 

Fizikalna terapija koja uključuje manuelnu i vibracionu masažu, hidroterapiju, termoterapija slede nakon faze mirovanja, i u dobrom delu slučajeva za 4-6 nedelja daju vrlo prihvatljive rezultate. U najtežim slučajevim pristupa se hiruršim zahvatima i to tek nakon što ni jedan od konzervativnih metoda ne daje željene rezulatate.

Šta nakon dijagoze diskus hernije

Najveći problem diskus hernija kod sportista jeste što se radi o recidivnom obolenju, odnosno može se ponoviti, nekada i u vrlo kratkom vremenskom roku, što može usloviti diskontinuitet mišićne i psihičke spremnosti na postavljene očekivanja u rezultatima.  

Diskus hernija ne mora biti razlog prestanka bavljenje sportom, ali dovodi do određenih posledica. Jedna do njih je što sportisti sa ovim problemom imaju niže neke od parametara snage, ali to ne znači da ne mogu ostvariti vrhunske rezulatate.

Najbitnije, u kasnijem bavljenu sportom, jeste prevencija i striktna poštovanja programa treninga i načina života po uputstvima kondicionog trenera.

Srodni tekstovi:

Oporavak nakon operacije nosa - sve što treba da znate

U savremenom dobu skoro da ne postoji osoba koja se barem jednom u životu nije pogledala u ogledalo ...

Detaljnije

Omega 3 masne kiseline za zdrav razvoj dece

Čim se rodi beba nastavlja intenzivno da raste i da se razvija. Zato je važno da ona unosi ba&scaron...

Detaljnije

Kad internet postane lekar

Za zdravstvene tegobe, nekada davno u posetu su dolazili kućni lekari. Do ne tako davno, kad nas ne&...

Detaljnije

Čokolada - namirnica koje se ne treba odricati

Čokolada - mnogima omiljena poslastica, a koja u nama izaziva osećaj krivice svaku put kada je pojed...

Detaljnije