Sve češće alergije kod dece

U poslednjih nekoliko decenija lekari širom sveta beleže sve veći broj dece sa različitim oblicima alergija. Ono što je nekada bilo retkost, danas postaje svakodnevica mnogih porodica. Roditelji se često suočavaju sa izazovom da prepoznaju simptome, pronađu adekvatnu terapiju i prilagode svakodnevni život potrebama mališana. Alergije kod dece nisu samo prolazna smetnja – one mogu značajno uticati na kvalitet života, kako deteta, tako i čitave porodice.

Zašto su alergije sve češće?

Razloga za porast broja dece sa alergijama ima više. Najčešće se pominje promena načina života i ishrane, izloženost zagađenju i smanjen kontakt sa prirodom. Deca danas provode mnogo više vremena u zatvorenom prostoru, a manje u igri napolju. Imunološki sistem, koji je u ranom uzrastu u procesu razvoja, na taj način nema dovoljno prilike da se „uči“ u kontaktu sa mikroorganizmima iz prirodnog okruženja.

Genetika takođe ima značajnu ulogu. Ako jedan ili oba roditelja pate od alergija, veća je verovatnoća da će i dete imati slične probleme. Međutim, genetska predispozicija nije jedini faktor – način života i okruženje često budu presudni za pojavu simptoma.

Najčešće vrste alergija kod dece

Alergije kod dece se najčešće javljaju u nekoliko oblika:

1. Alergije na hranu – kravlje mleko, jaja, kikiriki, soja i gluten su među najčešćim alergenima. Simptomi mogu uključivati osip, svrab, oticanje usana i jezika, ali i probavne smetnje.

2. Respiratorne alergije – polen, grinje, prašina ili dlaka kućnih ljubimaca često izazivaju kijanje, zapušen nos, kašalj i probleme sa disanjem.

3. Atopijski dermatitis – hronična upala kože koja izaziva crvenilo, suvoću i svrab.

4. Alergijska astma – ozbiljniji oblik alergije koji može dovesti do problema sa disanjem i napada kašlja.

Upravo zbog učestalosti respiratornih alergija, roditelji često kod kuće imaju osnovnu medicinsku opremu – od toplomera za merenje temperature, pa sve do posebnih pomagala koja pomažu da se stanje deteta kontroliše.

Prepoznavanje simptoma

Alergije se kod dece mogu ispoljiti kroz razne simptome, pa nije uvek jednostavno prepoznati njihov uzrok. Najčešći znaci uključuju:

• kijanje i curenje nosa koje traje duže od obične prehlade,

• učestali kašalj, posebno noću,

• osip ili ekcem na koži,

• oticanje lica, usana ili jezika,

• stomačne tegobe poput mučnine, bolova ili proliva.

Ukoliko roditelji primete ove simptome, važno je obratiti se pedijatru ili alergologu. Rano otkrivanje alergija može značajno olakšati njihovo lečenje i kontrolu.

Lečenje i kontrola alergija

Ne postoji univerzalni lek koji trajno uklanja alergije. Terapija se zasniva na izbegavanju alergena, ublažavanju simptoma i jačanju imunog sistema deteta. U praksi to znači da roditelji često moraju da prilagode ishranu, prostor u kojem dete boravi, pa čak i svakodnevne aktivnosti.

Lekari ponekad preporučuju antihistaminike ili druge lekove, u zavisnosti od jačine simptoma. Kod dece sa respiratornim alergijama, posebno onih koje mogu izazvati astmu, od velike pomoći može biti inhalator. On omogućava da dete brzo i efikasno unese terapiju koja olakšava disanje i smanjuje rizik od ozbiljnijih komplikacija.

Prevencija – ključna za zdravlje dece

Iako alergije ne mogu uvek da se spreče, određene mere mogu smanjiti rizik ili ublažiti njihove posledice. Neke od najvažnijih preporuka su:

• Redovno provetravanje i održavanje higijene doma.

• Smanjenje izloženosti duvanskom dimu i jakim mirisima.

• Kontrola ishrane i uvođenje novih namirnica uz pažljivo praćenje reakcija deteta.

• Podsticanje boravka na svežem vazduhu i igru napolju.

• Jačanje imuniteta kroz zdravu ishranu, fizičku aktivnost i dovoljno sna.

Roditelji često postaju pravi „istraživači“ u potrazi za uzrokom alergije i načinom da je kontrolišu. Važno je imati strpljenja i biti dosledan, jer samo tako dete može imati kvalitetan i bezbrižan život.

Psihološki aspekt alergija

Osim fizičkih simptoma, alergije mogu uticati i na psihološko stanje dece. Osećaj da ne mogu da jedu sve što i njihovi vršnjaci, da često moraju da nose lekove ili da izbegavaju određene aktivnosti, može biti izazovan. Zato je važno pružiti im podršku i objasniti da alergija ne znači ograničenje, već način da se brinu o svom zdravlju.

U tom procesu veliku ulogu imaju i škole i vrtići, gde osoblje mora biti upoznato sa zdravstvenim stanjem deteta i spremno da reaguje ukoliko dođe do alergijske reakcije.

Alergije kod dece danas predstavljaju izazov sa kojim se mnoge porodice suočavaju, ali pravovremenom pažnjom mogu se uspešno kontrolisati. Uz podršku roditelja i stručnjaka, deca mogu odrastati zdravo i bez velikih ograničenja.

Srodni tekstovi:

Kada se javlja alergija kod beba i kako se leči?

Deca i bebe nemaju dovoljno razvijen imunitet pa su osetljivije na infekcije i bolesti, ali ne mogu ...

Detaljnije

Kad internet postane lekar

Za zdravstvene tegobe, nekada davno u posetu su dolazili kućni lekari. Do ne tako davno, kad nas ne&...

Detaljnije

Dubinsko pranje tepiha cuva vase zdravlje

Ako već muku mučite sa pranjem tepiha i ribanjem, onda je pravi trenutak da to prepustite profesiona...

Detaljnije

Kada ljubomora postaje bolest?

Ljubomora nije baš tako prijatno stanje, čak i kod osoba koja je doživljavaju povremeno. Osob...

Detaljnije