KAKO OJAČATI IMUNI SISTEM

U celini, vaš imuni sistem radi izvanredan posao u odbrani od mikroorganizama koji izazivaju bolesti. Ali ponekad imuni sistem bude bezuspešan. Da li je moguće intervenisati u ovom procesu i ojačati svoj imuni sistem? Šta ako poboljšate ishranu? Uzimate određene vitamine ili biljne preparate? Napravite druge promene u načinu života u nadi da ćete proizvesti skoro savršen imuni odgovor?

Ideja o jačanju imuniteta je primamljiva, ali sposobnost da to učinite pokazala se neuhvatljivom iz nekoliko razloga. Imuni sistem je upravo to – sistem, a ne jedan entitet. Da bi dobro funkcionisao, potrebna je ravnoteža i harmonija. Još uvek postoji mnogo toga što istraživači ne znaju o zamršenostima i međusobnoj povezanosti imunološkog odgovora. Za sada ne postoje naučno dokazane direktne veze između načina života i poboljšane imunološke funkcije.

Ali to ne znači da efekti načina života na imuni sistem nisu intrigantni i da ih ne treba proučavati. Istraživači istražuju efekte ishrane, vežbanja, starosti, psihološkog stresa i drugih faktora na imuni odgovor, kako kod životinja, tako i kod ljudi. U međuvremenu, opšte strategije zdravog života imaju smisla jer verovatno pomažu imunološkom funkcionisanju i dolaze sa drugim dokazanim zdravstvenim prednostima.

Zdravi načini za jačanje imunološkog sistema

Vaša prva linija odbrane je da izaberete zdrav način života. Praćenje opštih smernica za dobro zdravlje je jedini najbolji korak koji možete da preduzmete ka prirodnom održavanju pravilnog funkcionisanja vašeg imunološkog sistema. Svaki deo vašeg tela, uključujući i vaš imuni sistem, funkcioniše bolje kada je zaštićen od napada iz okoline i podržan strategijama zdravog života kao što su na primer ove:

• Ne pušite.
• Jedite ishranu bogatu voćem i povrćem.
• Vežbajte redovno.
• Održavajte normalnu težinu.
• Ako pijete alkohol, pijte samo umereno.
• Dobro spavajte.
• Preduzmite korake da biste izbegli infekciju, kao što je često pranje ruku i temeljno kuvanje mesa.
• Pokušajte da minimizirate stres.
• Budite u toku sa svim preporučenim vakcinama. Vakcine podstiču vaš imuni sistem da se bori protiv infekcija pre nego što se one zadrže u vašem telu.

Mnogi proizvodi na policama prodavnica i apoteka tvrde da jačaju imunitet. Ali koncept jačanja imuniteta zapravo nema nikakvog naučnog smisla. U stvari, povećanje broja ćelija u vašem telu – imunih ćelija ili drugih – nije nužno dobra stvar. 

Ono što se zna je da telo neprestano stvara imune ćelije. Naravno, proizvodi mnogo više limfocita nego što može da iskoristi. Dodatne ćelije se uklanjaju kroz prirodni proces ćelijske smrti koji se zove apoptoza. Niko ne zna koliko ćelija ili koja je najbolja mešavina ćelija potrebna imunološkom sistemu da bi funkcionisao na svom optimalnom nivou.

Imuni sistem i starost

Kako starimo, naša sposobnost imunološkog odgovora postaje smanjena, što zauzvrat doprinosi većem broju infekcija. 

Dok neki ljudi stare zdravo, zaključak mnogih studija je da, u poređenju sa mlađim ljudima, stariji imaju veću verovatnoću da obole od zaraznih bolesti i, što je još važnije, da umru od njih. 

Respiratorne infekcije, uključujući grip, virus COVID-19 i posebno upalu pluća, vodeći su uzrok smrti ljudi starijih od 65 godina širom sveta. Niko sa sigurnošću ne zna zašto se to dešava, ali neki naučnici primećuju da je ovaj povećani rizik u korelaciji sa smanjenjem T ćelija (limfocita), verovatno zbog atrofije timusa sa godinama. Nije u potpunosti shvaćeno da li ovo smanjenje funkcije timusa objašnjava pad T ćelija ili da li druge promene igraju ulogu u tome. 

Smanjenje imunološkog odgovora na infekcije dokazano je odgovorom starijih ljudi na vakcine. Na primer, studije vakcina protiv gripa su pokazale da je za osobe starije od 65 godina vakcina manje efikasna u poređenju sa zdravom decom (preko 2 godine). Ali uprkos smanjenju efikasnosti, vakcinacije protiv gripa i S. pneumoniae su značajno smanjile stope bolesti i smrti kod starijih ljudi nego kada nema vakcinacije.

Čini se da postoji veza između ishrane i imuniteta kod starijih osoba. Oblik pothranjenosti koji je iznenađujuće čest čak i u bogatim zemljama, poznat je kao „neuhranjenost mikronutrijentima“. Neuhranjenost mikronutrijentima, u kojoj osoba ima manjak nekih esencijalnih vitamina i minerala koji se dopunjuju ishranom, može se desiti kod starijih osoba. Stariji ljudi imaju tendenciju da jedu manje i često imaju manje raznovrsnosti u ishrani. Jedno važno pitanje je „da li dijetetski suplementi mogu pomoći starijim ljudima da održe zdraviji imuni sistem“. Stariji ljudi bi svakako trebalo da razgovaraju o ovom pitanju sa svojim lekarom.

Dijeta i vaš imuni sistem

Naučnici su odavno prepoznali da su ljudi koji žive u siromaštvu i pothranjeni su, podložniji zaraznim bolestima. Na primer, istraživači ne znaju da li će neki određeni faktori u ishrani, kao što su prerađena hrana ili visok unos prostog šećera, negativno uticati na imunološku funkciju. Još uvek postoji relativno malo studija o efektima ishrane na imuni sistem ljudi.

Postoje neki dokazi da različiti nedostaci mikronutrijenata — na primer, nedostaci cinka, selena, gvožđa, bakra, folne kiseline i vitamina A, B6, C i E — menjaju imune odgovore kod životinja. Međutim, uticaj ovih promena imunog sistema na zdravlje životinja je manje jasan, a efekat sličnih nedostataka na ljudski imuni odgovor tek treba da se proceni.

Pa, šta se može uraditi? Ako sumnjate da vam vaša ishrana ne obezbeđuje sve vaše potrebe za mikronutrijentima — možda, na primer, ne volite povrće — uzimanje dnevnog multivitaminskog i mineralnog dodatka može doneti druge zdravstvene prednosti, osim bilo kakvih mogućih korisnih efekata na imuni sistem. Uzimanje megadoza ovih preparata je nepotrebno.

Poboljšati imunitet lekovima i suplementima?

Uđite u prodavnicu ili apoteku i naći ćete bočice pilula i biljnih preparata za koje se tvrdi da „podržavaju imunitet“ ili na drugi način jačaju zdravlje vašeg imunološkog sistema. Iako je utvrđeno da neki preparati menjaju neke komponente imunološke funkcije, za sada nema dokaza da oni zapravo jačaju imunitet do tačke u kojoj ste bolje zaštićeni od infekcija i bolesti. 

Dokazivanje da li biljka, ili bilo koja supstanca, u tom slučaju, može poboljšati imunitet, za sada je veoma komplikovana stvar. Naučnici ne znaju, na primer, da li biljka koja izgleda da podiže nivo antitela u krvi zapravo čini nešto korisno za opšti imunitet.

Stres i imunološka funkcija

Savremena medicina je počela da ceni blisko povezan odnos uma i tela. Veliki broj bolesti, uključujući stomačne tegobe, koprivnjaču, pa čak i bolesti srca, povezane su sa efektima emocionalnog stresa. Uprkos izazovima, naučnici aktivno proučavaju odnos između stresa i imunološke funkcije.

Kao prvo, stres je teško definisati. Ono što može izgledati kao stresna situacija za jednu osobu nije za drugu. Kada su ljudi izloženi situacijama koje smatraju stresnim, teško im je da izmere koliko stresa osećaju, a naučniku je teško da zna da li je subjektivni utisak osobe o količini stresa tačan. Naučnik može samo da meri stvari koje mogu da odražavaju stres, kao što je broj otkucaja srca svakog minuta, ali to mogu izazvati i drugi faktori.

Većina naučnika koji proučava odnos stresa i imunološke funkcije, međutim, ne proučavaju iznenadni, kratkotrajni stresor. Umesto toga, oni pokušavaju da proučavaju više stalnih i učestalih stresora poznatih kao hronični stres, kao što je onaj izazvan odnosima sa porodicom, prijateljima i saradnicima, ili stalnim izazovima da se dobro radi na poslu. Neki naučnici istražuju da li konstantni stres utiče na imunološki sistem.

Teško je izvesti ono što naučnici nazivaju „kontrolisanim eksperimentima“ na ljudskim bićima. U kontrolisanom eksperimentu, naučnik može da promeni jedan i samo jedan faktor, kao što je količina određene hemikalije, a zatim da izmeri efekat te promene na neku drugu merljivu pojavu, kao što je količina antitela koja proizvodi određena vrsta hemikalije tj. ćelija imunog sistema kada je izložena hemikaliji. Uprkos neizbežnim poteškoćama u merenju odnosa stresa i imuniteta, naučnici napreduju.

Da li vam hladnoća oslabljuje imuni sistem?

Verovatno ne, izlaganje umerenim niskim temperaturama ne povećava vašu podložnost infekciji. Dva su razloga zašto je zima „sezona prehlade i gripa“. Zimi ljudi provode više vremena u zatvorenom prostoru, u bližem kontaktu sa drugim ljudima koji mogu preneti njihove patogene. Takođe, virus gripa ostaje duže u vazduhu kada je vazduh hladan i manje vlažan.

Ali istraživači ostaju zainteresovani za ovo pitanje u različitim populacijama. Neki eksperimenti sa miševima sugerišu da izlaganje hladnoći može smanjiti sposobnost suočavanja sa infekcijom. Ali šta je sa ljudima? Naučnici su izveli eksperimente u kojima su dobrovoljci bili nakratko umočeni u hladnu vodu ili su kratko vreme provodili goli na temperaturama ispod smrzavanja. Proučavali su ljude koji su živeli na Antarktiku i one na ekspedicijama u kanadskim stenovitim planinama. Rezultati su pomešani. Na primer, istraživači su dokumentovali porast infekcija gornjih disajnih puteva kod takmičara u skijaškim sportovima koji intenzivno vežbaju na hladnoći, ali da li su ove infekcije posledica hladnoće ili drugih faktora – kao što su intenzivne vežbe ili suvoća vazduha – nije poznato.

Grupa kanadskih istraživača koja je pregledala stotine medicinskih studija na ovu temu i sprovela neka od sopstvenih istraživanja zaključuje da nema potrebe da brinete o umerenoj izloženosti hladnoći – nema štetan uticaj na ljudski imuni sistem. 

Vežbanje: dobro ili loše za imunitet?

Redovno vežbanje je jedan od stubova zdravog života. Poboljšava kardiovaskularno zdravlje, snižava krvni pritisak, pomaže u kontroli telesne težine i štiti od raznih bolesti. Ali da li pomaže prirodnom jačanju imunološkog sistema i održavanju zdravlja? Baš kao i zdrava ishrana, vežbanje može doprineti opštem dobrom zdravlju, a samim tim i zdravom imunološkom sistemu.

Zaključak: budite umereni pre svega u svemu, hranite se zdravo, vežbajte, izbegavajte nezdrave navike i stresne situacije – bićete zdraviji u celosti, a samim tim i vaš imuni sistem, koji je deo te celine biće funkcionalniji.

Srodni tekstovi:

Značaj oralne higijene za opšte zdravlje

Oralna higijena često se percipira kao usko povezana samo sa zdravljem usta i zuba. Međutim, njen zn...

Detaljnije

Problem sa vidom nije izgovor za neuspeh. Oni su postali legende iako su imali problem sa vidom

Sportske legende bore se sa različitim okolnostima i iskušenjima. Od njih se očekuje velika d...

Detaljnije

Kada je potreban ultrazvuk srca?

Za simptome kao što su otežano disanje, lupanje srca ili bol u grudima, lekar može da zatraži...

Detaljnije

3 koraka do normalnog krvnog pritiska

Pre svega treba da znate da povišeni krvni pritisak ne mora da bude ništa što j...

Detaljnije