Vežbanje i zdravlje

Fitnes Fitnes

Biti fizički aktivan i redovno vežbati je jedan od osnovnih preduslova zdravog života. Neko bi rekao da je vežbanje suviše skupo ili da oduzima puno vremena. Ali, ponekad je dovoljno i pola sata brzog hoda svaki dan da bi se čovek osećao bolje i zdravije. Cilj redovne fizičke aktivnosti treba da bude poboljšanje fizičkog, kao i mentalnog zdravlja.

Bavljenje sportom tokom čitavog života

Često možemo čuti da je bavljenje sportom od malih nogu veoma važno za pravilan psiho-fizički razvoj deteta. I to jeste činjenica. Sa druge strane, upravo to bavljenje sportom u mladosti može dovesti do toga da odrastao čovek ima koristi od njega. U istraživanju koje je poredilo 2 grupe odraslih ljudi starosti 30-40 godina (jedna grupa su bili odrasli koji su se u mladosti aktivno bavili sportom, a druga su bili odrasli koji se nikada nisu bavili sportom), došlo se do sledećih rezultata: dobijene vrednosti za indeks telesne mase (BMI), procenat telesnih masti (F%) i obim struka su niže kod grupe odraslih koji su se u mladosti bavili sportom. I što je još važnije, kod većine ispitanika iz ove grupe vrednosti za sva tri parametra su bila u granicama normale, što bi značilo da predstavljaju minimalni rizik po zdravlje. Ovo je jasan pokazatelj koliko, dugoročno posmatrano, ima efekta redovna fizička aktivnost i bavljene sportom.

Pored toga, odrasle osobe koje se bave sportom, bilo da je to na visokom nivou ili rekreativno, imaju velike koristi od bavljenja fizičkom aktivnošću. To se odnosi na sve odrasle ljude, i sa 30, kao i sa 40, 50, 60, 70... godina. Na prvom mestu se misli na poboljšano zdravlje i bolji kvalitet života koji mogu imati odrasli koji se bave fizičkom aktivnošću. Istraživanja ukazuju da se kod fizički aktivnih ljudi značajno smanjuje rizik od kardiovaskularnih i moždanih događaja, kao i mnogih hroničnih oboljenja. Međutim, iako je to sve tako i iako često čujemo preporuke da bismo trebali biti fizički aktivni za zdraviji život, sa starenjem ljudi sve manje budu akivni. U procesu starenja se gubi mišićna masa, a povećava procenat masnog tkiva u organizmu i ove promene su često vidljivije i izraženije kod ljudi koji nisu fizički aktivni. Gojaznost u odraslom dobu je direktno povezana sa mnogim metaboličkim i kardiovaskularnim bolestima i dokazano je da gojazni ljudi imaju 2,6 puta veću smrtnost od neke kardiovaskualrne bolesti u odnosu na ljude sa normalnom telesnom težinom.

Kada govorimo o gubitku mišićne mase sa starenjem, podaci ukazuju da od četrdesete godine života dolazi do gubitka mišićne mase od oko 8% na svakih 10 godina, a posle 70. godine ide i mnogo brže. Medicinski se ovaj proces gubitka mišićne mase naziva sarkopenija. Sarkopenija se dalje dovodi u direktnu vezu sa pojavom osteoporoze, kao i nekih drugih bolesti i stanja. Pravi način da se stariji ljudi bore protiv sarkopenije je vežbanje i fizička aktivnost. Zadržavanje mišićne mase (kao i sporije propadanje) dovodi do toga da se osoba oseća snažnijom, više pokretnom i samostalnijom, što sve zajedno utiče da se oseća srećnijom i zadovoljnijom.

Telesni sastav dece i odraslih

Gojaznost dece je poslednjih dvadesetak godina jedan od vodećih svetskih problema u kontrolisanju zdravlja i predviđanja potencijalnih efekata u odraslom dobu. Postoje podaci koji ukazuju da preko 70% gojazne dece budu gojazni i u odraslom dobu, što dovodi do povećanog rizika od različitih akutnih i hroničnih oboljenja (kardiovaskularnog sistema, pankreasa, karcinoma, dijabetesa itd.). Tehnološkim razvojem smo u mogućnosti da mnoge stvari brže i lakše pratimo i na osnovu toga dođemo do preciznijih procena šta bi moglo biti u odraslom dobu. Jedan od načina da izvršimo trenutnu procenu stanja dece jeste merenje procenata masti na specijalizovanim vagama. Ove vage pored toga što mere težinu deteta ili odrasle osobe, mere i druge parametre koji mogu biti od velikog značaja. U svetu postoji nekoliko proizvođača ovakvih vrsta vaga. Tanita je jedan od vodećih svetskih proizvođača vaga za različite namene (unapređenje zdravlja i sport), gde se indirektnim putem dobiju podaci koji su gotovo istovetni direktnim merenjem (koje zahteva mnogo više vremena i finansijskih sredstava).

Koje vrednosti dobija dete merenjem na Tanita vagi:

Telesnu težinu
Procenat telesnih masti

Metoda je potpuno neinvazivna, traje nekoliko sekundi. Potrebno je da dete bude laganije obučeno i potpuno boso (jer bosim nogama treba stati na vagu).

Rezultat procenta telesnih masti se svrstava u 4 kategorije: smanjen, normalan, povećan, gojaznost. Najbolji rezultati se vide u slučajevima ponovljenih merenja (npr. za mesec dana, 3 meseca, 6 meseci itd.), pri čemu se vrlo precizno može pratiti razvoj deteta.

Odrasli se takođe mogu meriti na ovim vagama. S obzirom na to da kod njih postoje određene zakonitosti i odnosi koji su konstantni između komponenti u telu, merenjem na vagi se mogu dobiti više različitih parametara. Evo šta se može dobiti merenjem na Tanita vagi:

Telesna težina
Procenat telesnih masti
Procenat visceralnih masti
Procenat telesne vode
Mišićna masa
Procena telesne građe
Bazalni metabolizam
Metabolička starost
Koštana masa

Svaki od ovih parametara ima svoje granice i opise šta konkretna vrednost znači za zdravlje pojedinca. Praćenjem kroz ponovna merenja svaki sportista ili rekreativac može videti svoje stanje, i ukoliko je potrebno šta može promeniti da bi se neki od parametara korigovao (ishrana, način vežbanja, lekovi itd.). Parametri bi trebali biti u granicama normalnih vrednosti, jer jedino tako predstavljaju mali rizik po zdravlje i moguće zdravstvene tegobe.

U modernom sportu (kako profesionalnom, tako i rekreativnom) je veoma važno da se određuju i mere parametri telesnog sastava sportiste, kao što je procenat telesnih masti. Indeks telesne mase (BMI) prikazuje odnos težine i visine i ne uzima u obzir telesnu građu, pa je njegova upotreba ograničena. Dvoje ljudi koji imaju istu težinu i visinu, znači isti BMI, mogu imati različite vrednosti procenata telesnih masti (F%) i da jedan od njih ima F% u granicama normalnih vrednosti, a da drugi ima povišene vrednosti F% u odnosu na normale vrednosti, čime je dugoročno povećan rizik po zdravlje. Pored toga, sportisti mogu imati veliku mišićnu masu, samim tim i BMI iznad 25, a da F% bude u granicama normalnih vrednosti.

Ne treba se iznenaditi ako telesna masa poraste sa povećanjem mišićnog tkiva, dok procenat masti opadne. Osoba koja intenzivno trenira može uvećati svoju mišićnu masu, samim tim bi bila teža ali i zdravija. U suprotnom slučaju, neko ko jednostavno gladuje i drži rigorozne dijete će izgubiti na telesnoj težini, ali će izgubiti i vredno mišićno tkivo. Takva osoba će biti lakša, ali sa većim procentom masti i povećanim rizikom po svoje zdravlje.

I, na kraju...

Kao što smo videli, fizička aktivnost u bilo kom životnom dobu može doneti velike koristi po pitanju zdravlja, kvaliteta života ili smanjene smrtnosti. Da bi to sve bilo kako treba, nije dovoljno samo vežbati bez bilo kakve kontrole. Svaki pojedinac, imao on 10 ili 70 godina, se mora konsultovati sa lekarom (zato u sportu i postoje obavezni periodični lekarski pregledi). Pored toga, veoma je važno imati nekog stručnog ko će vas voditi kroz treninge i pratiti vaš napredak. I imati pravilnu i zdravu ishranu, zatim ukoliko treba dodatke ishrane (suplemente), takođe i imati opremu za trening koja odgovara potrebama odgovarajuće fizičke aktivnosti, i još neke stvari. Možda to sve izgleda komplikovano, ali ako znamo da zdravlje (i fizičko i mentalno), kao i život, nema cenu, ništa ne treba da bude teško. Nažalost, s vremena na vreme smo svedoci negativnih događaja (i sa smrtnim ishodom) usled neadekvatnog i neprilagođenog vežbanja ili zbog neodlaska na redovne lekarske i sportske preglede. Zato je važno uraditi sve što treba u startu i nakon toga uživati u vežbanju i fizičkoj aktivnosti. Provedeno vreme sa prijateljima, nadmetanje, podrška, putovanja, pozitivna atmosfera i, naravno, zdravlje - to je ono što sport i fizička aktivnost donose, bez obzira na godine života!

Indeks telesne mase (eng. Body mass index - BMI)

Dušan Antić, mr sci. pharm

Srodni tekstovi:

Vežbanje i zdravlje

Bavljenje sportom tokom čitavog života

Telesni sastav dece i odraslih

I, na kraju...

Šta svaka dobra apoteka treba da ima?

Kreme za sunčanje kao nezamenjiv i izuzetno važan deo leta

Koliko vremena treba da se zatrudni?

Koliko je čistač vazduha koristan u vašem domu?