Koje su najčešće bolesti želuca i kako se leče?

Devojka sedi na krevetu i drži se za stomak

Želudac je centralni organ u sistemu za varenje i igra ključnu ulogu u razgradnji hrane, apsorpciji nutrijenata i zaštiti organizma od patogena. Ipak, zbog stresa, loših navika u ishrani, infekcija ili genetskih predispozicija, želudac može postati podložan različitim oboljenjima. Bolesti želuca su među najčešćim zdravstvenim tegobama savremenog čoveka, a simptomi često uključuju bol, nadutost, gorušicu, mučninu i poremećaj apetita. Pravilna dijagnoza i odgovarajući tretman su ključni za uspešno lečenje, jer zapostavljene tegobe mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Hijatalna hernija (želudačna kila)

Hijatalna hernija, poznata i kao želudačna kila, nastaje kada se deo želuca probije kroz dijafragmu i dospe u grudnu šupljinu. Ovo stanje može uzrokovati brojne tegobe kao što su osećaj pritiska iza grudne kosti, gorušica, otežano disanje, nadimanje i vraćanje kiseline u jednjak. Hijatalna hernija često ostaje neprimećena dok simptomi ne postanu izraženiji, naročito tokom ležanja ili posle obilnih obroka.

U blažim slučajevima, terapija se svodi na promenu životnih navika: izbegavanje masne i začinjene hrane, podizanje uzglavlja tokom spavanja, regulisanje telesne težine i prestanak pušenja. Takođe, lekovi kao što su antacidi, H2-blokatori i inhibitori protonske pumpe mogu ublažiti simptome smanjujući kiselost želudačnog sadržaja.

U drugim granama terapije, pažnju privlači metoda poznata kao nameštanje želuca u terapeutskoj praksi, koja podrazumeva manuelne tehnike vraćanja želuca u prirodni položaj kroz određene pokrete i pritiske na abdominalni region. Ovaj pristup se primenjuje uz stručni nadzor i često se koristi kao podrška klasičnoj medicinskoj terapiji kod hijatalne hernije.

Gastritis

Gastritis je upalno stanje sluzokože želuca koje može biti akutno ili hronično. Najčešći uzročnici uključuju infekciju bakterijom Helicobacter pylori, prekomernu upotrebu nesteroidnih antiinflamatornih lekova (kao što su ibuprofen i aspirin), prekomerno konzumiranje alkohola, pušenje i hronični stres. Simptomi gastritisa uključuju bol u gornjem delu stomaka, mučninu, povraćanje, nadutost i gubitak apetita.

Dijagnoza se najčešće postavlja na osnovu gastroskopije i analize uzoraka sluzokože. Ako se potvrdi prisustvo bakterije, lečenje uključuje trostruku terapiju – kombinaciju antibiotika i inhibitora protonske pumpe. U slučajevima bez infekcije, lečenje je usmereno na eliminaciju uzročnih faktora i zaštitu sluzokože lekovima koji smanjuju kiselinu.

Pored terapije, ishrana ima veliki uticaj na tok i ishod bolesti. Preporučuje se izbegavanje kisele, masne, začinjene i pržene hrane, kao i kofeina i gaziranih pića. Obroci treba da budu manji, češći i konzumirani bez žurbe. U hroničnim slučajevima gastritisa važno je pratiti stanje kroz redovne kontrole, jer neliječeni gastritis može dovesti do pojave čireva, a u retkim slučajevima i do prekancerogenih promena.

Čir na želucu

Peptični ulkus, poznatiji kao čir na želucu, nastaje kada se zaštitni sloj sluzokože ošteti i dozvoli kiselini da nagrize unutrašnje slojeve želuca. Najčešći uzroci su infekcija H. pylori i dugotrajna upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Simptomi uključuju jak bol u gornjem delu stomaka, naročito kada je stomak prazan, osećaj žarenja, mučninu, nadutost i u nekim slučajevima povraćanje krvi ili tamnu stolicu.

Dijagnoza se potvrđuje endoskopskim pregledom, a terapija uključuje eradikaciju bakterije ako je prisutna, kao i upotrebu lekova koji smanjuju proizvodnju želudačne kiseline i omogućavaju zarastanje čira. U težim slučajevima, gde postoji opasnost od perforacije ili krvarenja, neophodna je hirurška intervencija.

Preporučuje se konzumacija blage hrane, bogate vlaknima i antioksidansima, poput banana, krompira, ovsenih pahuljica i kuvanog povrća.

Osoba ima bolove u stomaku

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)

GERB je hronično stanje u kojem želudačna kiselina dospeva nazad u jednjak, izazivajući gorušicu, bol u grudima, regurgitaciju i osećaj "knedle" u grlu. Do refluksa dolazi zbog slabosti donjeg ezofagealnog sfinktera, koji ne uspeva da spreči vraćanje sadržaja želuca u jednjak. Ukoliko se ne leči, GERB može dovesti do erozije sluzokože, ezofagitisa, pa čak i do promena poznatih kao Barrettov jednjak.

Osnovni pristup lečenju GERB-a uključuje promene u načinu života: izbegavanje hrane koja provocira simptome (čokolada, kafa, citrusi, alkohol), obroci minimum tri sata pre spavanja, podizanje uzglavlja i regulisanje telesne težine. Farmakoterapija se zasniva na inhibitorima protonske pumpe (npr. omeprazol), H2 blokatorima i antacidima koji neutralizuju kiselinu.

U nekim slučajevima, posebno kod pacijenata sa komplikacijama ili otpornošću na lekove, razmatra se hirurško rešenje poput fundoplikacije, kojom se ojačava sfinkter jednjaka i sprečava refluks. Ova procedura je efikasna i često donosi dugotrajno olakšanje.

Dispepsija

Funkcionalna dispepsija je jedno od najčešćih gastrointestinalnih oboljenja, koje karakterišu simptomi kao što su nelagodnost u gornjem delu stomaka, rani osećaj sitosti, nadutost, mučnina i lagana bol, a sve to bez konkretnih organskih promena koje bi ukazivale na jasno dijagnostikovano oboljenje. U pitanju je poremećaj funkcije želuca, a ne njegove strukture.

Uzroci dispepsije mogu biti različiti: stres, nepravilna ishrana, prebrzo jedenje, prekomerno konzumiranje kafe i gaziranih pića, ali i preosetljivost nervnih završetaka u želucu. Iako nije opasna po život, dispepsija može značajno narušiti kvalitet svakodnevnog života.

Lečenje se uglavnom fokusira na ublažavanje simptoma. Preporučuju se lekovi koji usporavaju lučenje kiseline, kao i prokinetici koji podstiču pražnjenje želuca. Uz to, savetuje se uvođenje zdravijih navika.

Bolesti želuca predstavljaju širok spektar stanja koja se mogu kretati od blage nelagodnosti do ozbiljnih i potencijalno opasnih oboljenja. Razumevanje uzroka, prepoznavanje simptoma i pravovremeno lečenje ključni su za očuvanje zdravlja želuca i celokupnog digestivnog sistema. Uvođenje i održavanje zdravih navika može ne samo sprečiti pogoršanje simptoma, već i potpuno ukloniti tegobe. Ako imate učestale želudačne probleme, ne odlažite posetu lekaru. Preventiva i rana intervencija su važne koliko i sama terapija – vaše zdravlje zavisi od vaših izbora. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.

Srodni tekstovi:

Koje su najčešće bolesti želuca i kako se leče?

Hijatalna hernija (želudačna kila)

Gastritis

Čir na želucu

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)

Dispepsija

Tri zdravstvena razloga da svojoj bebi nikada ne priuštite dubak

Šta svaki pacijent treba da zna pre nego se podvrgne liposukciji?

Oralna higijena nakon ugradnje bezmetalnih krunica

Kako mleko i mlečni proizvodi utiču na vaše zdravlje