Hrono ishrana - principi i plan ishrane


Ishrana Ishrana

Ako ste jedna od onih osoba koje muče muku sa kilogramima, onda su vam sigurno dijete i razni načini ishrane preko glave. Možda ste među tim načinima čuli i za hrono ishranu. Ukoliko niste, vreme je da se upoznate sa hrono ishranom i na koji način vam ona pomaže u mršavljenju, ali i očuvanju i poboljšanju zdravlja.

Hrono ishrana je otkrivena u Francuskoj pre 30 godina. Godinama se usavršavala i dopunjavala, a čovek koji je osmislio takav način ishrane je bio francuski lekar Alan Delabo. Nastala je kako bi zadovoljila potrebe ljudi i očuvala zdrav organizam. 

Principi hrono ishrane


Sva pravila vezana za hrono ishranu se zasnivaju na satnici. Najbitnija stvar je da između obroka prođe najmanje 4 a najviše 6 sati. Na samom početku hrono ishrana nije podrazumevala užine, već se na jelovniku nalazilo samo 3 obroka. Kako se hrono ishrana dalje razvijala primetila se potreba za jelom između obroka s obzirom da je ljudima ponestajalo energije. Tako da hrono ishrana danas sadrži doručak, ručak, večeru i dve ili jednu užinu. 

Još jedno veoma bitno pravilo je to da je šećer apsolutno zabranjen. U ovom slučaju se ne misli samo na slatkiše već i na namirnice koje sadrže šećer i skrob, tako da je na primer skrobno povrće zabranjeno. Upravo zbog ovoga hrono ishrana ima dosta prednosti kada je u pitanju vaše zdravlje. Uz pomoć hrono ishrane možete kontrolisati i smanjiti holesterol kao i dijabetes uz posebne savete za dijabetičare. 

U hrono ishrani je doručak najvažniji obrok. Doručak mora da obiluje dobrim mastima i proteinima životinjskog porekla. Nemojte se iznenaditi ako na jelovniku hrono ishrane vidite slaninu za doručak ili neku drugu masnu hranu. Kod hrono ishrane se veruje da će se sve kalorije koje unesete za doručak potrošiti u toku dana. Možda je zbog ovoga toliko popularna jer je dozvoljeno skoro sve da se jede ali naravno mora se voditi računa o vremenu kada se jede i količini. 

Dakle, osnovni principi hrono ishrane su da se unose dobre masti, proteini i vitamini koji su nam potrebni za normalno funkcionisanje, ali u pravo vreme i u odgovarajućoj količini. Ne zaboravite da između obroka mora proći najmanje 4 sata, a prema dr. Alanovim rečima, doručak je najbolje jesti rano ujutru ili sat vremena nakon što se probudite.


Plan ishrane


Možda vam na početku bude teško da razumete ovakav način ishrane ali kada jednom shvatite osnovne principe i na koji način da ih se pridržavate sigurno se nećete pokajati i vratiti običnom načinu ishrane. U nastvaku možete videti plan hrono ishrane i na taj način će vam biti jasnije o čemu se tu zapravo radi.

Doručak: Kao što smo već napomenuli doručak je najbitniji obrok i zbog toga mora biti obilan. S obzirom da se hrono ishrana zasniva na dobrim mastima i proteinima potrebno je da doručak sadrži masniju hranu kao što je na primer slanina sa jajima. Ukoliko ne volite slaninu možete koristiti suhomesnate proizvode koji takođe sadrže proteine koji su nam potrebni. Punomasni jogurt se takođe preporučuje da se pije ujutru. Nemojte nikako izbegavati hleb. Mnogi ljudi imaju ovu zabludu kada je mršavljenje u pitanju i zbog toga izbacuju hleb iz svoje ishrane, ali u ovom slučaju kao što smo već pomenuli, sve što unesete ujutru potrošićete tokom dana. Na internetu možete pronaći veliki broj recepata za pripremu hrono hleba.

Ručak: Meso je veoma važan deo ručka. Životinjski proteini su ovde neizostavni deo obroka. Ali svakako vodite računa da ručak ima manje masti nego doručak. Pored mesa možete jesti i neskrobno povrće, a namirnice poput testenina i krompira nisu preporučljive ako ste se odlučili za ovu ishranu zbog mršavljenja.

Večera: Riba ili belo meso je najbolja opcija za večeru. Tada treba jesti laganiju hranu i za večeru se ukidaju i masti i ugljeni hidrati. Tada organizam počinje da odmara i ne treba ga opteretiti teškom hranom.

Užina: Užinu je najbolje jesti između ručka i večere jer je na taj način najbolje sprečiti glad za večerom kada obroci ne smeju biti obilni. Za užinu je najbolje pojesti neku voćku ili šaku sušenog voća. Takođe, crna čokolada za užinu može doneti mnoge dobrobiti za vaše zdravlje.


Programi ishrane za mršavljenje


Restrikcija je deo hrono ishrane koji je usavršila Dr. Ana Gifing. To je način ishrane koji je pretežno napravljen za one koji žele da brzo izube kilograme. Veoma bitna stvar je da period restrikcije traje najviše mesec dana i to strogo uz redovne kontrole i savetovanje sa lekarom. Dakle, nemojte ovo raditi ukoliko nemate zdravstvene predispozicije za ovakav način ishrane. Nutricionista će vam najbolje preporučiti plan ishrane u skladu sa vašim potrebama. Period restrikcije se razlikuje od redovne hrono ishrane zbog toga što su obroci manji i šećer i skrob se izbacuju potpuno. Pored toga, ukidaju se i užine tako da se ostaje na 3 obroka dnevno što je zapravo bila i prva zamisao hrono ishrane. 

Doručak je i u ovom periodu najbitniji obrok ali uz male promene. Ovde više nisu dozvoljeni šećer ni skrob kao ni mlečni proizvodi. Ručak i večera ostaju skoro isti kao i u redovnoj hrono ishrani samo što je ovde preporučljivije da se uvek bira riba umesto mesa i to što masnija. Užine, kao što smo naveli u periodu restrikcije ne postoje.

Ukoliko se odlučite za ovakav način ishrane najbolje bi bilo da se posavetujete sa lekarom ili nutricionistom kako bi bili sigurni da je ovo odgovarajuća ishrana za vas. Važno je i napomenuti i da su teške vežbe i fizička aktivnost zabranjene tokom perioda restrikcije, što je možda mana hrono ishrane i zbog toga je najbolje hraniti se na takav način uz nadzor lekara.




Srodni tekstovi:


Koliko vremena treba da se zatrudni?

Ovo je prvo pitanje koje svaka žena postavi kada odluči da je spremna za bebu. Pitanje je samo ...

Detaljnije

Koliko je važno vežbanje kada imate povećan holesterol?

Saveti koje ćete dobiti odmah nakon konstatovanja da imate povišen holesterol će se između os...

Detaljnije

Saveti za pripremu zdravih i dijetalnih obroka

Zdrava ishrana jedan je od fundamentalnih osnova za kvalitetan, dugačak i srećan život, pa verujemo ...

Detaljnije

Cerebralna paraliza i bavljenje sportom

Šta je cerebralna paraliza?Cerebralna paraliza (skraćeno CP) je stanje (nije bolest) koje kar...

Detaljnije
Copyright © 2018 Centar Zdravlja. All rights reserved.
Izrada sajta by GW, SEO by WBS