Pratite nas: Facebook Twitter RSS
 

ANAFILAKSIJA

Terapija anafilaksije

U slučaju sumnje na anafilaksiju potrebna je hitna provera prohodnosti gornjih disajnih puteva uz otvaranje usta i vizuelnu kontrolu mogućeg oticanja jezika ili edema uvule te provera vitalnih funkcija. Hipotenzija i / ili tahikardija pobuđuju sumnju na anafilaksiju iako nisu presudni za dijagnozu. Ponekad je upravo rezultat direktnog delovanja na srce bradikardija!! Nakon postavljanja dijagnoze, ako nema dostupnog venskog puta (npr već postavljena braunila) anafilaksije odmah se daje 0,5 ml adrenalina u razređenju 1: 1000 (0,5 mg) intramuskularno i to u deltoidni mišić ili u kvadriceps (zbog dobre prokrvljenosti tih mišića . Adrenalin se na ovaj način može davati svakih 10 minuta.

Doza za decu iznosi 0.1 mg / kg. U slučaju teške hipotenzije koja ne reaguje na primenu adrenalina potrebno je nadoknaditi volumen intravenskim infuzijama (npr plazma ekspander ili NaCl 0.9% u brzoj infuziji). Nakon primene adrenalina, daje se još difenhidramin u dozi od 25-50 mg te blokatori H 2 receptora i kortikosteroidi (metilprednizolon). U slučaju bronhospazma koji ne reaguje na navedenu terapiju primenjuje se bronhodilatator u spreju uz druge hitne medicinske mere kojima se osigurava prohodnost disajnih puteva. Posebno je važno napomenuti da se ADRENALIN GODINAMA DAVAO supkutani, dok su nedavne studije pokazale kako je apsorpcija ovako primenjenog adrenalina nedovoljna - maksimalna koncentracija leka postiže se tek nakon 25 minuta od primene. Lek je zato potrebno davati intramuskularno jer se na taj način maksimalna koncentracija leka postigne već 5 minuta posle davanja injekcije. Ako postoji dostupan venski put, onda lek treba dati direktno intravenski, ali ne gubiti vreme tražeći ga! Kada se daje intravenski lek treba dati u razrijeđenju 1:10 000 u bolusu od 0,5 ml. Važno kada se radi o kardijalno arestu u toku anafilaksije!

U «setu» za terapiju anafilaksije dobro je imati glukagon koji se primenjuje u bolesnika koji su razvili protrahiranu anafilaksiju, a to su najčešće bolesnici koji u svojoj terapiji imaju beta blokatore, a čak su opisani i neki slučajevi bolesnika koji su uzimali inhibitore konvertaze angiotenzina I . Glukagon nije zamena za adrenalin, već samo dodatna terapija, jer ima pozitivno inotropno delovanje na srčani mišić. U ovom slučaju glukagon se daje intravenski u dozi od 1 mg, što se može ponoviti nakon 10-tak minuta.

Posebno je važno obratiti pažnju na postupak Hiposenzibilizacija jer je ona veoma često uzrok anafilaksije. Hiposenzibilizacija se ne izvodi u slučaju febrilitet, (virusnih infekcija, sinusitisa, gripa). Ekstrakti alergena koji se koriste u imunoterapija su individualno pripremljene rastvore koje sadrže prirodne supstance na koje je bolesnik preosetljiv (utvrđeno kožnim ili serološkim testovima!). Reakcija preosetljivosti može nastupiti do 30 minuta od davanja alergena. Važno je upozoriti bolesnika da se najmanje 2 sata nakon injekcije alergena ne bavi težim fizičkim poslom ili ne kupa u vrućoj vodi jer vazodilatacija može pospešiti bržem širenju alergena te mogućem razvitku anafilatičke reakcije! Kako je anafilaktična reakcija moguća odmah nakon primene alergena mora uvek na dohvat ruke biti adrenalin u razređenju 1:1000 tokom izvođenja Hiposenzibilizacija.