Pratite nas: Facebook Twitter RSS
 

RAK PROSTATE

Lečenje

Lekarima na raspolaganju stoje tri osnovna načina lečenja:

  • pažljivo praćenje bolesnika, s primenom hormonske terapije ukoliko je to potrebno;
  • hirurška operacija (prostate i / ili orhidektomija, tj odstranjenje testisa);
  • zračenje.

Mnoge studije ukazuju na činjenicu kako nema značajnije razlike u vremenu preživljavanja kod bolesnika podvrgnutih hirurškom postupku i onih na radioterapiji, iako neke studije daju malu prednost hirurgiji. Hirurška operacija, međutim nosi sa sobom veće rizike od impotencije i inkontinencije, nego radioterapija. Donošenje odluke o lečenju uopšteno zavisi od bolesnikovoj dobi, stadijumu bolesti, kao i bolesnikovom shvatanju i prihvatanju rizika i koristi svakog od mogućih načina lečenja.

Pažljivo praćenje bolesnika

PSA skrining danas može otkriti rak prostate u vrlo ranom stadijumu. Obzirom da tumor raste vrlo sporo, stariji bolesnici sa lokalizovanim (ograničenim na samu prostatu) rakom u ranom stadijumu neće imati puno koristi od agresivnih metoda lečenja. Impotencija i inkontinencija su veoma uznemiravajuće nuspojave hirurške operacije i radioterapije, te se smatra da je pažljivo praćenje bolesnika po pravilu "čekati-i-videti " (engl. vait-and-see), najbolja opcija za neke muškarce. Praćenje se gotovo uvek preporučuje starijim muškarcima, preko 70 godina života, i koji imaju ograničeni tumor, ranog stadijuma. Agresivnija terapija rezervisana je za muškarce u pedesetim godinama života i mlađe.

Izbor lečenja za muškarce u šezdesetim i ranim sedamdesetim godinama je nešto komplikovanije. Opšta je preporuka da je agresivna terapija pogodna za one bolesnike kojima je očekivano preživljavanje (engl. life ekpectanci) više od deset godina, a imaju tumor koji se nalazi u ranom stadijumu.

Radikalna prostatektomija

Radikalna prostatektomija je postupak kojim se hirurškim putem odstranjuje cela prostata i deo uretre. Obično se ovaj postupak preporučuje zdravim muškarcima, mlađim od 70 godina, kod kojih je tumor ograničen na prostatu (nije se proširio). Sama operacija traje oko dva sata. Bolesnik ostaje u bolnici dve nedelje. Privremeni urinarni kateter (plastična cev koja se kroz penis uvodi u mokraćnu bešiku i koja odvodi mokraću) ostaje na svom mestu oko 3 nedelje nakon operacije. Period oporavka kod kuće obično traje oko mesec dana. Uopšteno gledajući, mlađi se bolesnici s tumorom ranijeg stadijuma najbrže oporavljaju i imaju najmanje nuspojava.

Podaci brojnih studija govore kako između 18% i 50% bolesnika ima probleme sa inkontinencijom (nemogućnošću kontrole mokrenja), što je za većinu muškaraca puno veći problem nego impotencija.

Ostale veće nuspojave radikalne prostatektomija uključuju gubitak polne funkcije nakon operacije, što pogađa između 80% i 93% operisanih bolesnika. Rizik je veći kod starijih muškaraca kod kojih je i pre operacije bila prisutna impotencija. Još jedna česta nuspojava operacije je skvrčavanje (kontraktura) vrata mokraćne bešike na mestu gde je ostatak uretre prišiven za bešiku. Kontraktura se obično pojavljuje unutar prva tri meseca nakon operacije, uzrokujući značajno oslabljenje mlaza mokraće. Stanje se rešava hirurškom dilatacijom (proširenjem) tog mesta na bešici, i vrlo retko se ponovno javlja.

Radijaciona terapija (radioterapija)

Radioterapija se obično preporučuje starijim muškarcima, naročito onima koji već boluju od drugih bolesti, te onima čiji se tumor proširio na tkiva u okolini prostate. Studije ukazuju na činjenicu kako bolesnici s određenim vrednostima PSA mogu imati jako puno koristi od uzimanja antiandrogenskih lekova pre same radioterapije. Radioterapija se takođe može primeniti i kod onih bolesnika kod kojih su i posle operacije nešto povišene vrednosti PSA. Koristi se i za uklanjanje bolova kod onih bolesnika čija se bolest proširila na kosti.

Kod radioterapije spoljnim zracima, lekar fokusira zračenje direktno na tumor tokom 35 minuta, 5 dana nedeljno, 7 nedelja za redom. Savremenije metode radioterapije koriste napredne kompjuterske tehnike, kao i trodimenzionalne prikaze prostate, kako bi se što preciznije usmerile zrake visoke energije na tumor. Brahiterapija je jednostavna metoda kojom se radioaktivni izvor usađuje direktno u prostatu. Usadci (implanti) mogu biti privremeni ili trajni. Nuspojave kod radioterapije su slične onima kod hirurške operacije. Međutim, rizici vezani za pojavu impotencije i inkontinencije su značajno manji kod radioterapije. Rizik od impotencije za osobe podvrgnute brahiterapija iznosi 40%, te između 60% i 70% za one podvrgnute spoljnom zračenju. Rizik od inkontinencije iznosi oko 20%. Komplikacije vezane uz probavni i mokraćni sistem su, međutim, vrlo česte. Bolna, no privremena upala rektuma ili bešike može se javiti nakon zračenja. Vrlo česta nuspojava je proliv koji može trajati tokom celog radioterapijskog lečenja.

Ostale kratkotrajne neželjeni efekti su: gubitak apetita, mučnine, te česta i hitna mokrenja.

Standardna hormonska terapija

Oko 75% bolesnika sa uznapredovalim rakom prostate se odlučuje za hormonsku terapiju kako bi blokirali delovanje androgena (muških polnih hormona). Neke studije sugerišu kako bolesnici koji primaju hormonsku terapiju žive duže, ukoliko se sa terapijom uznapredovalog raka prostate počne neposredno nakon što dođe do povišenja vrednosti PSA u krvi. Druge studije pak pokazuju kako nema koristi od ranog uvođenja hormonskog lečenja, već da je kvalitet života tih bolesnika bolja ukoliko se pričeka pojava simptoma. Ovi lekovi su takođe korisni ukoliko se kombinuju sa radioterapijom kod početno uznapredovalih oblika raka prostate.

Standardni savremeni oblici lečenja koriste lekove koje nazivamo LH-RH analozi, a uključuju preparate kao što su leuprolide i buserelin. LH-RH je engleska skraćenica za Luteinizing Hormone-Releasing Hormone, a radi se o hormonu koji proizvodi hipotalamus. Taj hormon krvlju dolazi do hipofize koja luči LH (luteinizirajući hormon) koji zatim podstiče testise na proizvodnju testosterona. Korišćenje ovih lekova može dovesti do variranja koncentracije testosterona u krvi tokom prvog nedelje lečenja, što može dovesti do pogoršanja simptoma. Nakon ovog perioda, vrednosti koncentracije testosterona padaju na gotovo nulu. Neželjeni efekti su navale vrućine i povremenu osetljivost bradavica i grudi. Bolesnici moraju da prima injekcije LH-RH analoga.

Na žalost, čak i nakon LH-RH terapije, obično je nešto testosterona prisutno u krvi. U takvim slučajevima lekari se mogu odlučiti za kombinovanu hormonsku terapiju, koja se naziva totalna androgena ablacija (TAA), odnosno potpuno blokiranje svih muških polnih hormona. Ovakav način lečenja kombinuje upotrebu LH-RH analoga ili orhidektomiju (hirurško odstranjenje testisa) s uzimanje antiandrogenih lekova. Ovi lekovi blokiraju androgene koje proizvodi nadbubrežna žlezda i najčešće su korišćeni flutamid, bicalutamid i nilutamid. Najčešće nuspojave su oticanje grudi (ginekomastija), mučnina, povraćanje i proliv. Takođe mogu uzrokovati impotenciju, gubitak seksualne želje, gubitak mišićne mase, umor i psihološke poremećaje. Oštećena jetra je retka, ali vrlo ozbiljna nuspojava, te stoga jetrene funkcije moraju biti strogo praćene. Uprkos svim ovim nuspojavama, rezultati jedne studije pokazuju kako muškarci koji su uzimali LH-RH analoge i flutamid, i čija se bolest povukla, imaju isti kvalitet života kao i istovetni muškarci bez raka prostate.