Pratite nas: Facebook Twitter RSS
 

AUTIZAM

Šta je autizam?

Autizam je biološki poremećaj mozga koji oštećuje komunikaciju i društvene veštine. Obuhvata široki spektar poremećaja koji se kreću od blagih do teških stepeni. Autisti se opisuju kao osobe koje su "u svom svetu ". Mnogi autisti koji dobro funkcionišu opisuju dva sveta: "svoj svet " i "spoljni svet ". Mnogi autisti svoja iskustva opisuju kao "razmišljanje u slikama ". Ozbiljne osetne promene prate autizam, a neki misle da su one izvor autizma te se moraju razumeti kako bi se shvatio poremećaj.

Šira definicija

Autizam se danas definiše kao organski razvojni defekt mozga koji se očituje nemogućnošću razvoja jezika komunikacije i ostalih oblika društvene komunikacije. Javlja se u 2-5 dece na 10.000 rođenih i 1.5 puta je češći u muškaraca. Jedna je od teorija koja objašnjava autizam tzv. "Teorija misli " koja podrazumeva poremećaj sposobnosti procene misli drugih ljudi. Normalna deca ovu sposobnost stiču nakon 4. godine. Neka autistična deca pokazuju izuzetne motorne, matematičke i druge veštine. Često su opsesivno okupirana objektima u kretanju, svetlošću, tekućom vodom ili rotirajućim objektima. Kod većine autistične dece poremećaj se prepozna kasnije u djetinjstvu, a težina zavisi najviše o koeficijentu inteligencije. Neka deca postepeno nauče govoriti i mogu pokazati izuzetnu nadarenost za matematiku ili umetnost. Oko 30% autistične dece dobije epilepsiju. Sa starenjem sve osobine autizma postaju izraženije. Značajno poboljšanje se može očekivati u 1 od 20 dece. Uzrok autizma je nepoznat, a najverovatnije rezultat niza faktora.

Autizam je obeležen sledećim osobenostima:

Odsustvo ili odgoda upotrebe jezika i govora:

  • ponavljanje reči (eholalija) umesto normalne verbalne komunikacije
  • dodirivanje rukom i vođenje umesto verbalnog zahteva
  • izostanak verbalne komunikacije

Teškoće povezane s ostalom decom i odraslima:

  • izostanak kontakta očima (kad je osoba direktno ispred autističnog deteta, ono gleda u bilo kojem pravcu, osim u osobu koja je ispred njega)
  • očita distanciranost
  • nedostatak zanimanja za ostalu decu i ono što ostala deca rade
  • izostanak odgovora na verbalne zahteve
  • bez odgovora kad se zove imenom
  • izbegavanje fizičkog kontakta (čak is roditeljima, braćom i sestrama)
  • ravnodušnost prema drugim osobama koje pate ili boluju

Čudna ponašanja:

  • zabavljanje sa samim sobom, okretanje, prevrtanje, pljeskanje dlanovima itd
  • neprimereno smejanje ili ispadi bez vidljivog razloga
  • neprimerena povezanost za stvari
  • opsesivno-kompulzivno ponašanje, npr poredavanje stvari
  • ponavljane čudne igre koje traju dug period vremena, npr slaganje kocaka jedne na drugu pola sata
  • insistiranje na rutini i ne-menjanju ničega u okolini. Teško doživljavaju prekid rutinskog rasporeda i promene
  • moguće nanošenje povreda samom sebi ili agresivno ponašanje prema ostalima

Promene osećaja

  • hipo (smanjena) ili hiper (povečana) aktivnost 5 osjetila
  • abnormalni odgovori na osjete
  • manjak odgovora na bol ili preterano reagovanje na nešto što izgleda nebitno, kao npr zatvaranje vrata