Pratite nas: Facebook Twitter RSS
 

BENIGNA HIPERPLAZIJA PROSTATE


Benigna hiperplazija prostate je nemaligni, prekomerni rast ćelija prostate. To ne zvuči tako loše dok se ne podsetimo da uretra, cev kojom urin izlazi iz bešike, prolazi kroz prostatu. Kako se hiperplazija razvija, tako se uretra postepeno sužava što dovodi do velikog broja neugodnih i uznemirujućih simptoma.

Opis bolesti

Učestalost BHP povećava se s godinama. Tako je uobičajeno reći da će "svi muškarci dobiti benignu hiperplaziju prostate ako požive dovoljno dugo ". Određeni stepen BHP prisutan je u 80% muškaraca starijih od 40 godina, a ta se brojka povećava na 95% muškaraca starih od 80 godina. Do BHP dolazi u periuretralnoj i tranzicijskoj zoni prostate, tj tkivu koje okružuje uretru u prostati. Rast započinje unutar mišićnih i fibroznih stanica prostate, te se kasnije širi na ćelije koje luče tečnost. Dio tkiva zahvaćenog BHP je u obliku čvorova, a drugi deo je difuzniji. Kako tkivo zahvaćeno benignom hiperplazijom u prelaznim i periuretralnim oblastima raste, gura okolno tkivo u centralne i periferne zone i to tako dugo dok ga ne stisne uz spoljnu čauru. Rast ćelija prostate nastavlja se čak i kad više nema prostora u prostati i to je kada povećani pritisak počinje pritiskati uretru i dovoditi do urinarne opstrukcije. Kako do hiperplazije dolazi u unutrašnjem delu prostate koji okružuje uretru, veličina žlezde ima mali ili nikakav uticaj na razvoj simptoma. Još ne postoji zadovoljavajuće objašnjenje za nastanak BHP. Muški bi hormoni mogli igrati određenu ulogu, ali niko ne zna da li stimulišu hiperplaziju ili samo pružaju povoljnu uslove za njen razvoj. Sledeće objašnjenje za BHP bilo bi da razmnožavanje ćelija nadmašuje njihovu smrt u određenoj životnoj dobi muškarca. Bez obzira na uzrok, BHP može negativno uticati na bešiku i na mokraćni sistem uopšte. Kako tumor zadire u mokraćnu cev, pražnjenje bešike je otežano što zahteva jaču kontrakciju mišića ćelije bešike, detrusora, da bi došlo do isticanja mokraće. To funkcioniše neko vreme, a onda detrusor postaje deblji i jači da bi uspešno kompenzovao povećani napor. Te promene zaostaju i nakon definitivnog operativnog tretmana prostate, što objašnjava zašto kod nekih muškaraca simptomi perzistiraju čak i 12 meseci nakon operacije. Na kraju detrusor gubi sposobnost pritiska mokraće kroz suženu uretru. Bešika se više ne može potpuno isprazniti i tada se javlja većina simptoma. Ako se takva situacija zadrži, pritisak unutar mehura se povećava i putem mokraćnog sistema prenosi nazad u bubrege što može izazvati njihovo trajno oštećenje, opasno po život. Na sreću, to se retko događa zato što većina muškaraca zatraži lekarsku pomoć pre nego što dođe do ozbiljnih komplikacija.

Ko oboli?

U rizičnu grupu spadaju stariji muškarci. I neki drugi faktori mogu igrati ulogu u nastanku BHP. Postoji zanimljiva veza između BHP i pušenja. Manja je verovatnoća da će pušači oboleti od BHP. To se isto odnosi na muškarce koji imaju cirozu jetre. U njih je učestalost BHP manja nego u muškaraca sa zdravom jetrom, a lekari smatraju da je to zbog većih koncentracija ženskih hormona. Bez obzira na razlog, nemojte ovo shvatiti kao poziv na konzumiranje alkohola i pušenje jer ćete tako samo zameniti jednu benignu bolest za dve daleko ozbiljnije. Na kraju, uobičajeno je pitanje da li se usled BHP povećava rizik od karcinoma prostate. Nažalost, istraživanja nisu uspela da reši taj problem. Neka ispitivanja ukazuju na povećani rizik, neka na nepostojanje, a neka na smanjeni rizik. Najbolji način sažimanja ovih podataka je reći da ne postoji jaka veza između BPH i raka. Međutim jasno je da su faktori rizika jednaki i za BPH i za raka prostate - starija životna dob muškarca. Često BHP i rak koegzistiraju, zbog čega se tkivo uklonjeno tokom operativnog lečenja BPH, pažljivo pregledaju.

Simptomi

Manje od polovine svih muškaraca obolelih od BPH imaju simptome koji uključuju:

  • usporeno ili odloženo mokrenje
  • slab mlaz
  • nepotpuno pražnjenje (nagon za mokrenjem odmah nakon mokrenja)
  • isprekidanost (prekid mlaza tokom pražnjenja bešike)
  • kapanje (kapanje mokraće koje traje nekoliko sekundi pri kraju mokrenja, a znak je da detrusor više ne može zadržati jaki mlaz)
  • nokturija (potreba za mokrenjem 2 do 3 puta tokom noći)
  • dizurija (bol pri mokrenju)
  • hematurija (prisutnost krvi u mokraći)
  • retencija mokraće (zastoj mokraće)
  • učestalije mokrenje
  • urgentno mokrenje (jak i iznenadan nagon za mokrenjem)
  • inkontinencija (nekontrolisano isticanje mokraće)

Prostatizam se često koristi kao naziv za niz simptoma izazvanih BHP-om. Simptomi BHP-a mogu se podeliti u dve kategorije - opstruktivni i iritativni simptomi. Opstruktivni su direktna posledica uticaja BHP-a na uretru, a iritativni su manifestacija nestabilnosti detrusora usled opstrukcije. U nekih muškaraca sa BHP-om postoji opstrukcija, ali bez simptoma - to je tzv. tihi prostatizam. Opstruktivni simptomi uključuju usporeno ili odloženo mokrenje, slab mlaz, isprekidanost, nepotpuno pražnjenje i kapanje na kraju mokrenja. Iritativni simptomi uključuju učestalost, noćno mokrenje, urgentno mokrenje, inkontinenciju, dizuriju, hematuriju, infekciju mokraćnog sistema i retenciju mokraće. Niti jedan od ovih simptoma nije specifičan za BHP. Bilo koji od njih može biti znak neke druge bolesti. Simptomi opstrukcije mogu biti uzrokovani sužavanjem mokraćne cevi, stezanjem vrata bešike, kamencima u bešici, ili karcinomom prostate ili bešike. Iritativni simptomi mogu nastati usled nestabilnosti mišića m.mjehura-detruzora, infekcije mokraćnog trakta, upale prostate ili dijabetesa. Simptomi BHP mogu se pogoršati uzimanjem nekih lekova za lečenje drugih bolesti. Stimulansi, kao neki koji se nalaze u lekovima za astmu i otcepljenje sinusa, mogu još više suziti mokraćnu cev. Ostali lekovi, kao mnogi antispazmolitici, mogu smanjiti sposobnost pražnjenja mokraćne bešike. Diuretici i alkoholna pića takođe mogu pogoršati simptome, te je zato važno lekaru dati spisak svih lekova koje pacijent uzima (uključujući lekove koji ne idu na recept). Prestanak uzimanja tih lekova je možda sve što treba da uradite kako bi se uklonili simptomi.

Koje se pretrage mogu napraviti?

  • Digitorektalni pregled (pregled prostate prstom kroz zadnje crevo) otkriva povećanu i mekanu prostatu.
  • Može se meriti brzina protoka urina (u muškaraca s BHP ona je manja od 10 ml u sekundi).
  • Merenje zaostalog urina (količina urina preostalog u bešici nakon mokrenja).
  • Ispitivanje pritiska urina tokom mokrenja: može se izmeriti pritisak u bešici kako bi se potvrdila dijagnoza ili pronašla blokada.
  • Moguće je napraviti analizu urina kako bi se proverilo sadrži li krv ili je li prisutna infekcija.
  • Urinokultura u slučaju infekcije
  • Cistouretrogram
  • Pretraga krvi - antigen specifičan za prostatu (PSA)
  • Cistoskopija - posmatranje prostate i bešike

Lečenje

ALFA 1-BLOKATORI
Današnja terapija benigne hiperplazije prostate uključuje primenu alfa 1-blokatora: Doksazosin, prazosin i terazosina, lekova koji su se pre koristili samo za lečenje visokog krvnog pritiska. Ti se lekovi mogu koristiti za lečenje benigne hiperplazije prostate zato jer opuštaju mišiće vrata bešike i olakšavaju mokrenje. Od ljudi koji su lečeni alfa 1-blokatorima, 74% je navelo poboljšanje simptoma.

Finasterid
Ovaj lek snižava nivo hormona u prostati i time smanjuje njenu veličinu. Povećava brzinu protoka urina i time smanjuje simptome benigne hiperplazije prostate. Ponekad je potrebno šest meseci da bi došlo do važnijeg poboljšanja. Međutim moguće propratne pojave povezane sa upotrebom finasterida uključuju smanjeni polni nagon (3,3%) i impotenciju (2,5-3,7%).

OSTALI LEKOVI
Antibiotici se mogu primenjivati za lečenje hroničnog prostatitisa koji obično prati benignu hiperplaziju prostate. Neki su muškarci izvestili o poboljšanju simptoma nakon kure antibiotika.

OPERATIVNO LEČENjE

Operacija je obično indikovana u muškaraca sa simptomima inkontinencije, krvi u urinu, retencije mokraće i rekurentnih infekcija urinarnog trakta. Izbor specifičnog hirurškog zahvata obično zavisi o težini simptoma i veličini i obliku prostate. Hirurško lečenje uključuje transuretralna resekciju prostate, transuretralna inciziju prostate i otvorenu prostatektomiju. U toku su različita ispitivanja u svrhu procene delotvornosti ostalih terapija, kao što su hipertermija, termalna terapija, proteza za prostatu i hormonska terapija.

TURP
Transuretralna resekcija prostate (TURP) je najčešći hirurški zahvat kod benigne hiperplazije prostate. Izvodi se umetanjem uretroskopa kroz uretru. Osnovna prednost ovog zahvata je da ne uključuje inciziju čime se smanjuje rizik od infekcije. Nakon izvršene transuretralna resekcija prostate, do poboljšanja simptoma u trajanju od 10 do 15 godina došlo je u 88% muškaraca. Impotencija je bila prisutna u 13,6%, a urinarna inkontinencija u 1% muškaraca.

TUIP
Transuretralna incizija prostate (TUIP) je slična resekciji, ali se obično izvodi u muškaraca koji imaju relativno malu prostatu. Taj se postupak izvodi ambulantno. Na prostati se napravi mali rez kako bi se povećao otvor (lumen) uretre i ušće m.mjehura, čime se poboljšava brzina protoka urina i smanjuju simptomi benigne hiperplazije prostate. Do poboljšanja simptoma je došlo u 80% operisanih muškaraca. Moguće komplikacije uključuju krvarenje, infekciju, striktura uretre i impotenciju (11,7%).

OTVORENA Prostatektomija
Otvorena prostatektomija obično se izvodi uz opštu ili spinalnu anesteziju. Ovaj zahvat je dugotrajan i potreban je boravak u bolnici u trajanju od sedam do deset dana. Većina muškaraca (98%) je izjavila da je nakon otvorene prostatektomija došlo do poboljšanja simptoma. Moguće komplikacije uključuju impotenciju (16% do 32% zavisno o hirurškom pristupu) i urinarnu inkontinenciju (manje od 1%). Međutim, sve su popularniji postupci u kojima se ne oštećuju živci, jer smanjuju rizik od ovih komplikacija. Mere samopomoći mogu biti korisne pri minimalnom stepenu opstrukcije. Uključuju vruće kupke, izbegavanje alkohola ili prekomernog uzimanja tečnosti (posebno noću), mokrenje pri prvom porivu, redovnu spolnu aktivnosti ili ejakulaciju. Učestalost mokrenja noću smanjićete tako što nećete piti nekoliko sati pre nego što pođete na spavanje. Simptomi urinarne inkontinencije mogu se smanjiti raspoređivanjem unošenja tečnosti tokom dana. Izbegavajte uzimanje velikih količina tečnosti odjednom, već radije pijte manje tokom obroka. Nemojte kupovati lijekove za prehladu i sinuse koji ne idu na recept, a koji sadržavaju sredstva za otcepljenje nosa zato što ti lekovi mogu da pogoršaju simptome benigne hiperplazije prostate

Prevencija

Benigno uvećanje prostate je normalni fiziološki proces do kojeg dolazi zbog starenja. Iako predpubertetske kastracija sasvim sigurno sprečava razvoj benigne hiperplazije prostate, to nije izvodljiva opcija.

vvv.plivazdravlje.hr