Astma i sport


Fitnes Prevencija i lečenje Prevencija i lečenje Fitnes

Astma - najčešći simptomi

Astma je hronična zapaljenska bolest disajnih puteva u plućima. Šta je to što pacijenti najčešće prijavljuju svojim lekarima od simptoma astme

To su: 

  • uporan kašalj (posebno tokom noći ili u ranim jutarnjim časovima)
  • „sviranje“ ili „zviždanje“ u grudima (javlja se tokom udaha ili izdaha)
  • gubitak daha (tokom neke fizičke aktivnosti, koja može biti i slabijeg intenziteta)
  • stezanje u grudima (kao da je neki teret na plućima ili da neko „sedi“ na grudima) itd

Astma se obično javlja kod mlađih ljudi, najčešće pre 40. godine života. Procenjuje se da u svetu oko 5% odraslih boluje od astme i oko 12% dece. 

Prema podacima Globalne Inicijative za Astmu (eng. Global Initiative for Asthma - GINA), u svetu astmu ima oko 300 miliona ljudi.

Vrste astme

Postoji više vrsta astme. U praksi je najčešća alergijska astma - to je astma kod koje se simptomi javljaju u situacijama kada je čovek izložen nekoj supstanci ili nekim supstancama koje izazivaju alergijsku reakciju u plućima. To mogu biti, na primer, polen drveća, korova ili trava, ili mogu biti u zatvorenom prostoru prašina, grinje ili mačija dlaka, i drugo. Ukoliko pacijent sa astmom zanemaruje svoje simptome i ne leči se redovno, može se dogoditi da se naglo pogoršaju simptomi astme i da dobije napad astme, što spada u urgentna medicinska stanja i gotovo se uvek završava odlaskom u bolnicu.

Nažalost, napad astme se može završiti i fatalno. Uz odgovarajuću terapiju i savete lekara, pacijent može imati potpunu kontrolu astme sa veoma retkim pojavama simptoma. Lekovi za astmu se najčešće unose udahom. Lek se nalazi u malom uređaju koji se zove inhaler (u narodu poznatiji i kao „pumpica“) i pacijent, u zavisnosti kako je propisano, uzima svoj lek svaki dan jednom ili više puta.

Postoji jedna posebna vrsta astme, astma izazvana naporom, koja se najčešće javlja kod sportista. To je astma koja se manifestuje samo u situacijama kada je sportista izložen velikom naporu na treningu ili utakmici. Tada dolazi do pojave svih poznatih simptoma astme. Ali, za razliku od klasične astme, kada sportista nije izložen naporu nema nikakve tegobe sa astmom, praktično nema astmu. Procenjuje se da čak do 70% sportista ima ovaj tip astme.          

Sportisti sa astmom

Neko bi mogao pomisliti da astma i bavljenje sportom čine nespojivu kombinaciju. U većini sportova se očekuje da sportisti imaju sjajnu kondiciju i izdržljivost, a astma - respiratorno stanje koje dovodi do gubitka daha, „zviždanja“ u grudima i kašljanja - može učiniti vežbanje izuzetno teškim. I sâmo vežbanje je jedan od najčešćih „okidača“ za napad astme, uz alergije i virusne infekcije.

No, bez obzira na sve poteškoće, postoje brojni primeri vrhunskih sportista koji su, uprkos tome što su imali astmu, uspeli da izgrade svoj put ka uspehu. Neki su dobili astmu još u ranom detinjstvu, drugi su prvi put dobili simptome na vrhuncu svoje sportske karijere. Bilo kako bilo, astma ih nije sprečila da se svakodnevno bave sportom i da daju sve od sebe na svim takmičenjima na kojima su učestvovali. Ono što je najvažnije - da simptomi astme budu pod kontrolom. U tom slučaju sportista može bez problema da trenira (ako nema simptome astme, sportista kao i da nema astmu - to je i cilj lečenja svih pacijenata sa astmom, da pacijent živi kao da nema astmu).

Evo nekih od primera vrhunskih sportista koji imaju astmu i koji su ostvarili vrhunske karijere u svojim sportovima: engleski fudbaleri Dejvid Bekam i Pol Skols, atletičarke Pola Retklif i Džeki Džojner Kersi, plivači Mark Špic i Ejmi Van Dajken, skakač u vodu Greg Luganis, NBA košarkaš Denis Rodman, teniserka Žastin Enan i mnogi drugi. I u našem sportu je bilo sportista sa astmom. Slavica Momirović (devojački Semenjuk) je višestruka rekorderka Srbije u skoku sa motkom i osvajačica velikog broja medalja na međunarodnim i domaćim takmičenjima. Od malena je imala astmu, ali je uz redovne preglede i podršku svog pulmologa izabrala da trenira atletiku. Na taj način je mogla da se pravilno razvija i poveća kapacitet pluća, a kasnije i da bude vrhunska sportistkinja.  

Sportisti koji ima astmu (ali i bilo koju drugu hroničnu bolest) moraju voditi računa i o tome da oni podležu i antidoping pravilima i da ne smeju koristiti supstance koje su doping u sportu. Šta je zabranjeno u sportu i predstavlja doping objavljuje se svake godine u Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu koju izdaje Svetska Antidoping Agencija (eng. World Anti-Doping Agency - WADA). Na Listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu se nalaze i lekovi koji se koriste u lečenju astme - beta-2-agonisti i glukokortikoidi. Tu je jasno definisano koji beta-2-agonisti i na koji način uneti glukokortikoidi su zabranjeni.

Sportista koji ima astmu može (i mora) koristiti terapiju koju mu je lekar preporučio, ali u slučaju da treba koristiti lek koji sadrži supstancu koja se nalazi na Listi zabranjenih supstanci - mora imati odobreno Izuzeće radi terapeutske upotrebe (eng. Therapeutic Use Exemption - TUE) od strane nadležne Antidoping agencije. U našoj zemlji TUE odobrava Antidoping Agencija Republike Srbije (ADAS). 

Astma je hronična bolest i sportista uz prateću medicinsku dokumentaciju neće imati nikakvih problema da mu se odobri TUE. U tom slučaju, kada sportista sa astmom ima odobren TUE i bude testiran na doping, za mogući pozitivan doping rezultat ne bi bio kažnjen.

Dušan Antić, mr sci. pharm




Srodni tekstovi:


Oporavak nakon operacije nosa - sve što treba da znate

U savremenom dobu skoro da ne postoji osoba koja se barem jednom u životu nije pogledala u ogledalo ...

Detaljnije

Do boljeg zdravlja u poznijem dobu

Većina ljudi čeka penziju sa idejom da nju provede u miru i blagostanju i tokom života vredno rade d...

Detaljnije

Šta je najgore što vam se može desiti nakon ugradnje zubnih implantata?

Kada god radimo neku interveciju, odnosno od momenta kada shvatimo da nam je potrebna ta intervecija...

Detaljnije

Psiholog piše: Zašto je upravljanje vremenom od suštinskog značaja?

Zašto je potrebno ovladati veštinama upravljanja vremenom?Ravnoteža između škol...

Detaljnije
Copyright © 2018 Centar Zdravlja. All rights reserved.
Izrada sajta by GW, SEO by WBS